Пажљивим планирањем и применом савремених агротехничких мера, девастирани терени претварају се у здраве шумске екосистеме који штите земљиште, пречишћавају ваздух и мењају визуелни идентитет целог краја

Планиране инвестиције у биолошку рекултивацију у огранку „ТЕ-КО Костолац“ у овој години требало би да достигну 80 милиона динара. Континуирано повећање улагања у ту област је неопходно, јер се тиме потврђује опредељење огранка да послује у складу са стратегијом одрживог развоја, каже Томислав Несторовић, помоћник директора за инвестиције у Дирекцији за производњу угља у „ТЕ-КО Костолац“.

– На техничку рекултивацију, која подразумева припрему земљишта како би оно могло поново да се користи, усмерено је 30 милиона динара. За биолошку рекултивацију, која долази након техничке и односи се на оживљавање земљишта и враћање његових природних функција, намењено је 50 милиона динара– навео је Несторовић.

Он је истакао да се пажљивим планирањем и применом савремених агротехничких мера, девастирани терени претварају у здраве шумске екосистеме који штите земљиште, пречишћавају ваздух и мењају визуелни идентитет целог краја.

Лидија Николић, самостални инжењер за рекултивацију, истиче да су овогодишњи послови део ширег, амбициозног вишегодишњег плана, као и да биолошко обнављање унутрашњег одлагалишта ПК „Дрмно“ захтева стручност, стрпљење и континуирано ангажовање на терену.

– За ову годину планирани су радови на косинама унутрашњег одлагалишта, где ћемо у јесењој сезони засадити пет хектара нових садница багрема. Ово није једноставан задатак, јер се суочавамо са земљиштем које је по саставу веома сиромашно. Зато свака садница захтева појединачну пажњу, од уношења хумуса и минералних ђубрива до примене свих мера неге које следе у наредним годинама – каже Николићева.

Мере неге, које укључују окопавање, формирање кружних земљаних удубљења – чанака са орезивањем, заливање, међуредно кошење и замену садница које се нису успешно примиле, кључне су за висок проценат примања засада. Николићева напомиње да су у последњој деценији постигнути одлични резултати.

Радови на биолошкој рекултивацији не завршавају се само засађивањем. Газдинска јединица „Копови Костолац“ управља комплексом од приближно 678 хектара под шумом, од чега 414 хектара чине шумске културе настале вештачким пошумљавањем. Све ово захтева сложен систем заштите и одржавања на више локација.

Ђорђе Благојевић, самостални инжењер за шумарство, објашњава да се активности обављају на читавој територији огранка, укључујући спољашња одлагалишта копова „Дрмно“ и „Ћириковац“, као и локалитете Поље „Кленовник“ и Стари Костолац.

– Фокус у овој години је на мерама заштите и унапређењу здравственог стања постојећих шума. Проредна сеча, коју смо реализовали почетком године на површини од 1,74 хектара у четинарским засадима, представља виталну меру. Тиме директно смањујемо ризик од биљних болести, сузбијамо штеточине и, што је најважније, знатно умањујемо опасност од избијања пожара у летњим месецима – истиче Благојевић.

Како би се очувало све што је деценијама стварано, посебан сегмент рада представљају свакодневна дежурства. У оквиру газдинске јединице спроводи се активан надзор који подразумева заштиту од нелегалних активности, као и превентивно противпожарно дежурство.