У организацији Центра за културу Костолац и Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ у среду 9. септембра, одржана је још једна виртуелна радионица старих заната, на којој су представљене старе народне радиности: шивење, хеклање и штрикање. Традиционалне занатске алатке и различити производи занатских радионица, представљају део материјалне културне баштине, као и сведочанство једног времена које полако нестаје у свеопштој модернизацији. У ери напредне технологије у Србији, неопходно је очувати дух традиционалних заната.
Кројачки занат спада у један од најстаријих заната и вероватно је једини који је далеко од изумирања. Колико год се нових продавница конфекцијске гардеробе појавило, увек ће бити људи који ће желети лични печат, тј. да им кројач сашије гардеробу по мери. Кројач или шнајдер је врста занатлије који по поруџбини шије и кроји одећу од различитог материјала. Некада се шило само ручно, док су данас у употреби машине за шивење. За шивење су потребни: тканине, игле (шиваће и шпенадле), конци, маказе, креда, сантиметар, напрстак, шиваћа машина, шнитови или кројеви.
Хеклање или кукичање једна је од префињенијих народних радиности и представља поступак израде украсних или одевних предмета од конца. Хеклање је некада искључиво служило за израду украсних кућних предмета као што су миљеи, столњаци, завесе, чипке ушиване на народну ношњу, чипке на ободима постељина и прекривача. Хеклање се разликује од штрикања по томе што је у једном тренутку само једна петља активна и што се уместо две штрикаће игле користи хеклица за хеклање.
Штрикање или плетење, као један од најстаријих заната, дубоко је укорењено у нашој култури. Некада је штрикање било део традиције која се по женској линији преносила с колена на колено, а вероватно нисте знали да је штрикање првобитно био мушки посао. Први штрикачки цех основан је у Паризу 1527. године, а затим и у осталим градовима широм Европе. Ти цехови су окупљали углавном мушкарце, са изузетком жена које су биле удовице, па су након смрти мужа преузеле њихов посао.
За штрикање су вам потребне: игле, вуница и мустра (шаблон). Осим са иглама, може да се штрика и рукама, а та техника се зове Макраме.
Радионица старих заната део је пројекта „Траговима прошлости – очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја“ који је подржан од стране Градске општине Костолац и који се већ две године спроводи у нашем граду.
Учеснице радионице биле су: Ружица Живковић, Невена Вуксановић, Магдалена Реџовић, Сузана Ненић, Вера Савковић и Рената Минић.
Снимак радионице можете погледати овде.
