Док се врели августовски ваздух мешао са мирисом паљевине, ветар је подизао облаке ситног песка који је гребао очи и увлачио се под кожу. У том непрегледном, суровом пејзажу Делиблатске пешчаре, група људи стајала је лицем у лице са ватреном стихијом.
Услови су били екстремно тешки. Радило се углавном ноћу, било је пуно прашине, а сваки нови покрет булдожера стварао је додатне облаке прашине, тако Бојан Живковић, руковалац булдожером, описује дуготрајну и исцрпљујућу борбу са пожаром у Делиблатској пешчари.
– То је смањивало видљивост и успоравало рад. Машине су радиле по 12 сати у континуитету, што је захтевало да и одржавање буде појачано на максимум. И наше колеге механичари били са нама на терену, а поправке су обављали на лицу места. Требало је оспособити булдожере за повратак на терен у кратком року, осигурати њихов рад и испунити све што се од нас очекује – каже Живковић.
Ненад Дуић, шеф Службе моторних возила у Сектору помоћне механизације који је био део тима који је учествовао у гашењу великог пожара, истиче да су машине радиле непрестано до крајњих граница издржљивости, баш као и људи.
– Посебно је био тежак рад ноћу, када је видљивост била смањена на минимум. Хвала колегама на великој издржљивости. Озбиљно су схватиле важност овог подухвата, прекидале одморе ако је требало да се укључе и нису се ниједном пожалили или одбили било које радно задужење – рекао је Дуић.
Четири булдожера непрекидно су била у акцији од почетка августа до септембра. Њихов задатак је био крчење зеленила, шума и другог растиња како би спречили даље ширење ватрене стихије.
– Шума је била изразито густа, а терен непознат. То је захтевало ангажовање око 60 људи, јер су наше машине морале да раде непрестано. Био је то и својеврсни маратон у трајању од месец дана. Људи су давали више од свог максимума на терену, јер су смене трајале по 12 сати. Били смо свесни значаја овог подухвата, спремни на изазове које носи ватрена стихија и охрабрени јер смо знали да штитимо велики број околних насеља – рекао је Дуић.
У суровим временским условима додатни проблем представљала су и бројна подземна жаришта која су дуго остајала активна.
– Песковит терен Делиблатске пешчаре представљао је додатни проблем јер наши булдожери нису предвиђени за такав рад. Зато су наши механичари и електричари свакодневно отклањали кварове на машинама. Радили су пожртвовано и решавали све у кратком временском року, иако су радили ван својих радионица у тешким условима – наглашава Дуић.
Формиран је Кризни штаб који је координирао активностима, уз присуство Сектора за ванредне ситуације и ЈП „Војводинашума“. Сви су тимски радили на успостављању контроле на терену.
– Наши људи су имали све што су затражили, комуникација је била брза и ефикасна. Све што нам је било потребно за рад било је и обезбеђено. Булдожери су радили до границе усијања, колеге из одржавања су радиле без предаха, а треба се захвалити и колегама из РБ „Колубара“, јер су нам позајмљивали резервне делове који су нам током рада затребали – рекао је Урош Станковић, шеф Службе за тешку механизацију у Сектору помоћне механизације.
– Пространство Делиблатске пешчаре представљало је додатну тешкоћу, јер је и сам транспорт људи до места рада дуго трајао. Стално смо се померали и упознавали нове терене јер Делиблатска пешчара заузима подручје веће од 350 квадратних километара – истиче булдожериста Божидар Ђаловић.
У до сада незабележеном подухвату показало се како се у важним и одлучујућим тренуцима долази до јединства и велике солидарности.
– Снага тима нема границе, нарочито у кризним ситуацијама. Било је напорно али смо постигли оно најважније, успели смо да спречимо ширење пожара и заштитимо околна насеља – закључује Ненад Стојићевић, руковалац булдожером.
