Безбедан рад депоније пепела на ПК „Ћириковац“ почива на сталном надзору и контроли. Рударска и геодетска мерења омогућавају праћење нивоа воде и пепела, док се квалитет воде контролише кроз прописана испитивања.

Проширење простора за одлагање пепела на депонији пепела Површинског копа „Ћириковац“ један је од кључних услова за дугорочан и стабилан рад Термоелектране „Костолац А“, јер без довољног смештајног капацитета за продукте сагоревања није могућ континуирани рад термоенергетског постројења. Депонија пепела може деловати као пратећи део производног процеса, али је њен значај за рад термоелектране много већи. Сваки произведени мегават-сат подразумева читав низ процеса који морају да функционишу без прекида, а један од њих је управо збрињавање продуката сагоревања угља.

Проширењем депоније пепела на ПК „Ћириковац“ за 37,7 хектара обезбеђује се нови простор за одлагање хидромешавине укупне запремине 8,12 милиона кубних метара. Нови капацитет, до коте од 87 метара надморске висине, омогућиће одлагање око 1,3 милиона тона пепела годишње током наредних пет година, након чега је планирано даље проширење до коте 92 метра.

Јасмина Стевић, шеф Службе за формирање депоније пепела на ПК „Ћириковац“, каже да је након коришћења овог простора предвиђено даље проширење до коте 92 метра.

Она објашњава да се радови на проширењу депоније одвијају у две фазе. Прва обухвата припрему терена, нивелацију, изградњу насипа, корекцију постојећих косина и уклањање и транспорт старих цевовода. Друга фаза подразумева постављање специјалне геомембране која спречава продор технолошке воде у земљиште и подземне воде, чиме се техничко решење проширења повезује са захтевима заштите животне средине.

– Промењен је и начин организовања самог одлагања. Уместо ранијег померања цевовода у нови простор након попуњавања претходног дела депоније, уведена су стационарна места за одлагање распоређена око депоније. Такав систем омогућава ефикасније коришћење простора и једноставнију организацију процеса – објашњава Стевић.

Након одлагања хидромешавине формира се чврста покорица на површини депоније, која представља основну заштиту од подизања ситних честица, док се додатно примењује квашење водом. Истовремено се прати утицај депоније на земљиште, ваздух, као и површинске и подземне воде. Технолошка вода која се користи за транспорт хидромешавине не испушта се у природу, већ се враћа у процес и поново користи.

Стефан Митић, инжењер за формирање депоније пепела на ПК „Ћириковац,“ објаснио је да свака смена почиње рапортом и разменом информација о стању система – од активних места истакања и рада пумпи, до евентуалних оштећења фолије, цевовода, вентила и компензатора. Након тога следи обилазак депоније и контрола кључних делова система. Проверавају се пумпе, магистрални цевовод, преливне шахте, главни водосабирник и вентили, а по потреби се чисте истачкачки базени и обављају интервенције на цевоводима.

– На самом пепелишту постоји 20 истакалишта, чији се положај и коришћење прилагођавају попуњености депоније, како би се материјал равномерно одлагао. Посебна пажња посвећена је одржавању чврсте покорице на површини пепелишта, јер она спречава развејавање ситних честица. Када се уочи блаже развејавање, реакција запослених мора бити брза – рекао је Митић.

Важан део система чине и пумпне станице које повратну воду са депоније транспортују до базена повратне воде, одакле се, преко три пумпе, две радне и једне резервне, шаље према термоелектранама.

– Проток повратне воде се одређује у договору са запосленима из термоелектрана, док руковалац пумпних станица прати и регулише рад система – каже Марко Живковић, пословођа за формирање депоније пепела на ПК „Ћириковац“.