Полагањем венаца на споменик Српском војнику у Косовској улици у Пожаревцу је обележен Дан примирја у Првом светском рату.
Венце су положили представници Војске Србије, Града Пожаревца, Министарства унутрашњих послова, Градске општине Костолац, Браничевског округа, удружења и странака.
Испред Градске општине Костолац венац су положили председница Скупштине Градске општине Костолац и председник Градске општине Костолац.
Церемонији обележавања Дана примирја у Првом светском рату присуствовале су и начелница Управе Градске општине Костолац, Ана Тишма и директорка Центра за културу Костолац, Јелена Шаманц.
Градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић је овом приликом рекао да смо се данас окупили на један од најзначајнијих датума у светској историји:
„О значају овога датума додатно говоре околности у коме се Свет и Европа данас налазе. На жалост, те околности показују да је мир, односно његове тековине јако тешко одржати. Још једанпут се показује да се мир не дешава сам од себе, већ да се за њега мора свакодневно борити. Та борба се огледа у константној тежњи и деловању да друштво корача напред, да се стварају услови који ће повезивати а не раздвајати људе, да се учимо разумевању и толеранцији и на крају поштовању различитости. Тек са савладавањем ових наизглед основних лекција, стичемо право да себе поносно назовемо потомцима ратника који су свој и наш мир освајали борбом и за тај постулат спремно понудили свој живот. Да се овде говори о најскупљој творевини сведочи податак да је наша Србија у Великом рату изгубила више од милион становника, што је тада чинило трећину становника, односно чак 60 посто мушке популације. Свесни смо да је Србија, сразмерно својој величини, претрпела несагледиве губитке. Херојска дела наших предака у биткама попут Церске и Колубарске или приликом пробоја Солунског фронта допринела су да се широм Европе код ослободиоца пробуди сазнање да се срцем и умећем може надвладати далеко већа сила односно значајно бројнији непријатељ. Све наведено указује на велики допринос који су наши преци дали у ослобођењу Србије али и Европе. Поштујући речено, у временима у којима се данас налазимо, нама остаје да попут наших предака уђемо са додатном вољом и снагом у борбу за очување мира. На ту борбу ни у једном тренутку не смемо да гледамо као напор, већ искључиво као обавезу према свим ослободиоцима који су раме уз раме под Српским барјаком дали свој живот за своју и нашу слободу са једне, и завештање нашим потомцима са друге стране.“
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс, а добио је име по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио и описао, заједно са ботаничарем Јосифом Панчићем, дворски лекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић.
