Црква Светог Максима Исповедника и парохијска заједница, прославиле су у среду, 28. августа 2020. године летњу славу – пренос моштију Светог Максима Исповедника.
Према речима старешине Цркве Светог Максима Исповедника Дејана Лазарова наша парохија је једина у СПЦ која прославља светитеља Светог Максима Исповедника – пренос његових моштију.
– Прво прослављање летњег Светог Максима Исповедника у новокостолачкој парохији било је 2001. године. Тада црква још није била завршена, а славило се под незавршеним куполама, и ево у славу Божју скоро двадесет година прослављамо славу литургијским слављем и трпезом љубави, рекао је Лазаров.
Светом литургијом началствовао је протојереј Александар Михаиловић, а саслуживали су архијерејски намесник пожаревачки Владимир Кочадер, прота Живорад Павловић, црквени тужилац протојереј Душан Марковић, парох костолачки Петар Дражић, парох брежанско-драговачки Небојша Вукосављевић, и свештеници старешина Цркве Светог Максима Исповедника Дејан Лазаров и парох други новокостолачки Иван Филиповић.
По завршетку Литургије преломљен је славски колач.
Овогодишњи домаћини славе били су Драгиша и Љубинка Ивановић из Костолца.
Литургији су присуствовали чланови Већа Градске општине Костолац Маријана Божић, Милица Јовић и Бајрам Морина, председник Синдиката „Копова Костолац“, Данијел Радосављевић, представници Синдиката „Термоелектрана Костолац“ Иван Млакар и Милошевић Иван, председник синдиката „ПРИМ“-а Миле Благојевић, директорка ОШ „Јован Цвијић“ Марина Митровић и директор ТШ са домом ученика „Никола Тесла“ Костолац др Горан Несторовић.
Сабрање је завршено свечаном трпезом.
О празнику цркве
Свети Максим Исповедник се празнује 3. фебруара, када је и главна слава цркве. Осим тога, прославља се и пренос моштију Светог Максима Исповедника, 26. августа. Максим Исповедник (581-662) је највероватније рођен у Цариграду, у племићкој породици, и још у младости је заузео високо место на двору византијског цара Ираклија. Око 615. године напушта јавне функције и постаје монах. Због тога што је заступао диофизитску позицију (да Христ има и човечанску и божанску природу), у време када је православна црква заступала монофизитизам, осуђен је као јеретик, мучен и протеран у изгнанство, где је убрзо умро. Недуго затим, његово учење је оправдано на Шестом васељенском сабору у Цариграду и он је проглашен за свеца.
