У склопу пројекта „Моја Србија“ испред Спомен-обележја палим Костолчанима у ратовима од 1990. до 1999. године, у уторак, 5. августа одржана је приредба у част хероја који су животе положили за отаџбину. Окупљени чланови породица палих бораца, представници Градске општине Костолац, удружења ветерана, гости као и бројни грађани Костолца одали су пошту својим најхрабријима.
Програм је започео интонирањем химне „Боже правде“ у интерпретацији Марије Дражић, након чега су водитељи приредбе, Милица Ристић и Лазар Антић, поздравили присутне и у уводним речима подсетили на значај жртве коју су пали борци поднели у време распада заједничке државе.
Венце су на спомен обележје положили представници породица палих бораца, Удружења српски ратни ветерани Костолац, Градске општине Костолац, Психолошког центра Костолац, Удружења потомака ратника од 1912-1920, СУБНОРА Лаћарак и СУБНОРА ДИВОШ као знак дубоког поштовања и захвалности према нашим храбрим суграђанима и свим палим борцима.
Након полагања венаца од стране званичних делегација, одржан је минут ћутања у част палих јунака.
Уследила су обраћања Оливере Хајровић, руководиоца Психолошког центра Костолац и координатора пројекта „Моја Србија“, која је истакла значај неговања културе сећања међу младима, као и Ђорђа Бараксадића, председника Удружења „Српски ратни ветерани“, који је говорио о значају памћења и поштовања према палима.
У централном делу програма, са дубоким поштовањем, прозвана су имена 12 палих Костолчана: Драган Бауман, Драгиша Благојевић, Борис Дураковић, Горан Лазић, Драган Стаменковић, Драгослав Станић, Миодраг Стојимировић, Зоран Марковић, Лепомир Максић, Предраг Јовановић, Никола Јосић и Предраг Игњатовић.
Уметнички део програма употпунили су наступи Наталије Станојевић и Александре Пајовић са песмом „Јунаци са Кошара“, као и дечјег хора „Моја Србија“, који је под диригентском палицом Марине Ивић извео песму „Србијо, мајко“.
Приредба је организована са посебним осећајем части, поштовања и одговорности, са поруком да херојство никада не сме бити заборављено, а слобода коју данас уживамо — никада узета здраво за готово.
