У препуној сали Библиотеке у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у петак, 16. октобра, одржано је изузетно успешно и емотивно књижевно вече посвећено стваралаштву пожаревачке књижевнице Радмиле Стојадиновић. Том приликом, пред бројном публиком која је испунила простор до последњег места, представљена су њена два нова дела: роман „Дом напуштених душа“ и збирка поезије „Док чекамо сутра“.

Програм је водила Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник, која је присутне упознала са досадашњим стваралачким путем ауторке. Радмила Стојадиновић, рођена 1970. године у Пожаревцу, препознатљива је по искрености, снажном осећају за људске судбине и специфичном, лековитом хумору кроз који ствара песме, приче, романе и сатиру за децу и одрасле. Широј јавности постала је позната након два запажена аутобиографска романа – „Хоћу свој живот назад“ и „Све се то десило“, у којима је храбро описала сопствену борбу са тешком болешћу и оздрављење. Ове књиге су због великог интересовања читалаца убрзо доживеле и своја доштампана издања.

О новим књигама за одрасле и уметничким дометима ауторке стручно су говорили професор Новица Марјановић, који је уједно био и рецензент дела, као и др Предраг Јашовић, дајући посебан печат овом сусрету својим знањем и критичким освртима. Стихове из нове збирке поезије „Док чекамо сутра“ надахнуто је казивао књижевник Славољуб Мијатовић Којин, који је за ову прилику допутовао из Богатића. Он је у својој рецензији истакао да Радмилине песме представљају својеврстан мост између бола и светлости, прошлости и будућности, док је заједничка нит свих стихова неугасива нада у боље сутра и борба за живот.

Ауторка је такође открила своје стваралачке инспирације које проналази у стварним ликовима. У роману „Дом напуштених душа“, Стојадиновићева отвара врата људима са маргине — бескућницима, Ромкињама и свима онима који пролазе кроз тешке пороке и самоћу, претварајући њихове тужне судбине у праве прозне бисере изливене на самој граници савршенства.

Овај сусрет био је прилика и да се осврне на изузетне књижевне успехе у 2026. години, коју су обележила бројна признања у земљи и региону. Награде су стизале из Пирота, Књажевца, Пљеваља, као и за завичајне песме, а круну досадашњег рада представљају престижна Златна значка „Витез поезије“ у Љубљани и награда „Сенека“ у Италији. Саопштено је и да ауторка активно ради на новој збирци прича и путопису, чиме ће додатно проширити свој књижевни рад.

Током вечери, Радмила је са посебним емоцијама говорила и о свом стваралаштву за децу, кроз веома популарне наслове „Авантуре Патка Лија“ и „Доживљаји Гуске Цице“. Овде је истакнут један прелепан и важан детаљ: у креирању ових сликовница остварена је дивна сарадња са локалном заједницом, па су тако за илустрације књига коришћени управо цртежи ученика основних школа из Пожаревца и Костолца, који су настали у сарадњи са њиховим учитељицама. Вредно је помена и да је њена проза за најмлађе својевремено била објављивана и на корицама часописа Удружења књижевника Србије.

Музичку чаролију ове свечане вечери употпунио је млади гитариста Аљоша Марјановић, ученик Пожаревачке гимназије, који је на почетку извео уводну нумеру, а пред сам крај званичног дела програма публику даровао са још две композиције.

Након званичног дела, књижевница се срдачно захвалила гостујућим излагачима и верној публици на изузетном одазиву, пажњи и пруженој подршци. Вече је завршено у пријатној, неформалној атмосфери, током које је Радмила Стојадиновић разговарала са окупљеним суграђанима и потписивала примерке својих нових књига.