Више од три деценије Дејан Јанковић посветио је одржавању ЕШ багера на Површинском копу „Дрмно“. Професионални пут започео је као приправник и бравар, а данас је машински пословођа који своје искуство преноси млађим колегама и препознаје раднике који могу да постану носиоци одржавања ових сложених машина. Како каже, за успешно одржавање ЕШ багера пресудни су знање, искуство, опрез и тимски рад.
– Одржавање ових машина захтева добру сарадњу техничара, инжењера и свих служби на копу. Само заједничким радом могуће је брзо отклонити кварове и обезбедити поуздан рад механизације – објашњава Јанковић.
Рад на копу додатно отежавају екстремне временске прилике, али су ЕШ багери незаменљиви у санирању одлагалишта и откривању угља. Иако често остају у сенци великих рударских система, њихова улога је од великог значаја за несметан процес производње.
Велики је изазов одржавати ове огромне машине тешке по 700 или 800 тона које имају стреле дугачке по 70 метара. За разлику од друге механизације, они немају гусенице, већ „корачају“ померајући се преко ексцентра. Због тог специфичног начина кретања, радници су им дали надимак – жабе.
– Ради се о дреглајн типу багера са кашикама, који су направљени у некадашњем Совјетском Савезу. Посебан је по томе што треба много ангажовања око припремања резервних делова – указује Јанковић. Он наглашава да су подршка младих инжењера и сарадња са колегама из других предузећа важан део успешног одржавања ових рударских џинова.
У слободно време Дејан Јанковић је страствени ловац и члан Ловачког удружења „Војвода Миленко“ из Пожаревца. Каже да су и рударство и лов тимске активности, а да је суштина лова дружење, боравак у природи и брига о дивљачи.
