У сусрет потпуној техничкој рекултивацији

На депонији пепела Средње костолачко острво у току су радови на уклањању шумског растиња са ободних насипа, како би се омогућило узимање земље за прекривање депоније. Ови послови представљају кључну фазу у припреми терена за техничку рекултивацију депоније СКО, каже Мирољуб Јовић, шеф Службе за формирање депоније пепела на Средњем костолачком острву.

– Сеча растиња на ободним насипима депоније одвија се плански, у складу са пројектом и радови су тренутно у пуном јеку. Уклањање дрвећа и шибља неопходно је како би се омогућио приступ механизацији за узимање земље. Истовремено, чишћење терена представља припрему за даље техничке радове и евентуално нивелисање површине. Прекривање депонованог материјала земљом један је од најважнијих корака у процесу затварања депоније, јер директно утиче на заштиту ваздуха, земљишта и подземних вода – објаснио је Јовић.

Слој земље који покрива депонију има вишеструку улогу – обезбеђује стабилност насипа, смањује могућност ерозије, спречава развејавање пепела и ствара основу за каснију биолошку рекултивацију.

– Механизација је свакодневно на терену. Рок за завршетак радова је две године, када се очекује да буду створени услови за потпуну техничку рекултивацију простора. Од следеће године предстоје радови на затварању и рекултивацији депоније – нагласио је Јовић.

За реализацију ових послова ангажовани су Рударски институт из Београда, костолачка привредна друштава РИО и „Аутотранспорт“, као и „Косово Обилић“.

Иако су припремни радови за затварање депоније у току, депонија је и даље активна јер је неопходна производња електричне и топлотне енергије. Из термоелектране „Костолац А“ пепео и шљака транспортују се у виду ретке хидромешавине по првој технологији одлагања на депонију – смеша воде, пепела и шљаке.

Депонија пепела и шљаке Средње костолачко острво је најстарија депонија костолачких термоелектрана, која је почела са радом 1977. године. Сада улази у завршну фазу и на крају је свог радног века. Уредбом о одлагању отпада на депоније, студијом оправданости са идејним пројектом из 2022. године и ажурираном студијом Рударског института из 2025, након периода експлоатације, предвиђени су радови на санацији, затварању и рекултивацији ове депоније.