Радован Станић, помоћник генералног директора ЕПС АД, на конференцији „Значај ХЕ за зелену енергетску транзицију“

Хидроелектране нису само један од елемената енергетске транзиције, већ њен оперативни ослонац. Оне омогућавају да транзиција буде безбедна, технички изводљива и економски одржива, уз очување стабилности електроенергетског система – рекао је Радован Станић, помоћник генералног директора „Електропривреде Србије“ за оперативне послове на конференцији „Значај хидроелектрана за енергетску транзицију“. 

Он је истакао да је хидроенергетика највећи стабилан обновљиви извор у нашем систему и обезбеђује континуитет производње и сигурност снабдевања, што је предуслов за постепено смањење удела угља. Осим тога, како је навео Станић, ХЕ имају јединствену улогу у одржавању балансне стабилности – могу брзо да реагују, прате варијабилност ветра и сунца и надокнаде њихове осцилације.

 

– Завршили смо ревитализације „Бајине Баште“, „Ђердапа 1“, „Зворника“, у току је велика ревитализација реверзибилне „Бајине Баште“, почиње ревитализација „Власинских“, а припрема се и модернизација „Бистрице“, изградња 4. агрегата у ХЕ „Потпећ“. Планирана улагања у хидроелектране у наредне три године су око 760 милиона евра, од чега за нове пројекте око 470 милиона. Дугорочно, а у наредних 10 година у хидро сектору планиране су инвестиције од око две милијарде евра – рекао је Станић. 

Милан Алексић, саветник министра за капиталне пројекте у Министарству рударства и енергетике, указао је на то да ХЕ имају важну улогу, а реверзибилне ХЕ и најважнију улогу у енергетској транзицији. 

– Наша обавеза је да реконструишемо постојеће ХЕ и да направимо нове. Инвестиције су кључне за обезбеђење енергетске сигурности и РХЕ „Бистрица“ је стратешки пројекат, снаге око 660 мегавата, која ће омогућити балансирање нових соларних и ветро капацитета – рекао је Алексић. 

Он је нагласио да и нас већ од 2026. чекају бројни изазови, као што су ЦБАМ и плаћање угљеничне таксе. 

– Циљ је да повећамо учешће зелене енергије у енергетском миксу, а усвојени Интегрисани национални енергетски и климатски план предвиђа да до краја ове деценије сваки други мегават-сат буде из ОИЕ, те да се 2040. учешће ОИЕ утростручи – рекао је Алексић. 

На панелу „Како најбоље искористити хидро потенцијале у актуелним условима климатских промена“, Предраг Млађеновић, помоћник извршног директора за техничке послове производње угља и енергије у хидроенергетском сектору и обновљивим изворима, указао је на то да је ова година једна од хидролошки најлошијих у последњих 50 година и да ће ове године производња ХЕ бити свега 8 TWh, а 2023. је била 12,6 TWh. Он је истакао да су досадашње ревитализације донеле не само нову снагу и производњу, већ је повећана ефикасност и продужен радни век за наредне три до четири деценије.

Извор: https://www.eps.rs/cir/vesti/Pages/hidro-sektor-eps.aspx