Традиционалним полагањем венаца крај Споменика српском војнику у Косовској улици, Пожаревац је 11. новембра обележио Дан примирја у Првом светском рату.
Венце су на споменик положиле делегације Града Пожаревца, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, Гарнизона Пожаревац, Полиције, борачких организација и политичких странака.
После интонирања државне химне „Боже правде“, у извођењу Градског женског хора „Барили“ под диригентском палицом Каталин Тасић, присутнима се обратио градоначелник Саша Павловић.
Он је подсетио да је 11. новембар дан када је, у једанаестом часу 1918. године, почело ново поглавље европске историје.
– Нашим окупљањем одајемо дужну почаст онима који су дали највредније што су имали, своје животе, за слободу отаџбине и достојанство народа. Овај дан није само симбол краја једног од најразорнијих сукоба у историји човечанства. Он је и подсетник на цену слободе, на снагу вере, на истрајност и храброст једног малог народа који је, упркос свим изгледима, остао усправан, поручио је градоначелник.
Павловић је истакао да Наталијина рамонда, симбол овог празника, подсећа да је и народ који је изгледао сломљено – умео да се подигне.
– Као што Наталијина рамонда симболише васкрс и непокор, тако и наш народ показује да опстаје и напредује. Из пепела и рушевина, из бола и тишине, поново је процветао и цвет и Србија. Тај мали, али неуништиви цвет није само знак сећања, већ и знак живота, обнове и вечне захвалности славним прецима, поручио је Павловић.
Симболичним полагањем венаца и минутом ћутања, Пожаревљани су одали почаст палим јунацима, са поруком да се слобода не заборавља, већ чува – за све генерације које долазе.
Сећање на 11. новембар када је потписано примирје у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компијен у Француској – у многим земљама широм света, а у Србији од пре 13 година и државни празник – слави се као Дан примирја у Првом светском рату. Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб ипак, ту није био крај. Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс, а добио је име по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио и описао, заједно са ботаничарем Јосифом Панчићем, дворски лекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић.
