Владимир Доватов, електричар на ПК „Дрмно“ и голубар: Љубав и хоби дају мир

Владимир Доватов, електричар на ПК „Дрмно“ и голубар

На Површинском копу „Дрмно“ од 1997. године ради као електричар и од тада се озбиљно бави голубарством

Голубарство подразумева узгајање голубова из различитих разлога – из економских, спортских или из хобија – љубави према голубовима.
Управо зато што је број голубара из године у годину све мањи, првенствено оних који се голубарством баве из љубави, посетили смо у Костолцу једног од данас ретких, који је у овом хобију пронашао свој мир. Реч је о Владимиру Доватову, секретару костолачког Друштва голубара, који је на такмичењима освојио бројна признања.

Владимир Доватов, електричар на ПК „Дрмно“ и секретар костолачког Друштва голубара

Од најранијег детињства је показивао љубав према домаћим
животињама, заинтересовао се за голубове и 1990. године је почео да се бави голубарством.


– На Површинском копу „Дрмно“ од 1997. године радим као електричар и од тада се озбиљно бавим голубарством – каже Владимир. – У оквиру друштва такмичим се од 2002, а први резултат који су остварили моји голубови био је шест сати и 25 минута.
Тренутно имам око 200 голубова, српских високолетача.
Висок лет подразумева да голуб мора да се подигне на висину од
минимално 800 метара, односно да се голим оком не види рад крила.

Голубови српски високолетачи су аутохтона раса животиња, а управо ова раса је најраспрострањенија код наших голубара. Код ових голубова се цени дужина и висина лета, јер високолетаче карактерише дуг лет на великим висинама, на које се веома брзо подижу. Српски високолетач се убраја међу најстарије
домаће голубове, а истовремено је признат као најбољи југословенски високолетач. Опречна су мишљења о њиховом пореклу, било да су у питању турски голубови, које је наш народ прихватио и укрштао са неким домаћим расама, или раса која је настала укрштањем искључиво домаћих голубова. Постоје подаци да је та раса настала око 1800. године, а њен настанак је везан за Београд, Земун, Обреновац и Панчево.
Естетика је занемарена, а битно је било да се постигну особине које их карактеришу, а то је висок лет. Што се тиче стандарда, опште особине су да је то голуб високог, дугог, групног и кружног лета. Тело му је јако, ни крупно ни ситно, чврсто и мишићаво.
Да би голубови летели дуго, високо и у јату, битно је добро их
спремити. Све те особине су им природне и инстиктивне, али за
врхунске резултате потребан је добар тренинг и исхрана, коју голубовима обезбеђује човек. Човек мора да буде добар тренер, да им даје адекватну храну за припремање такмичарског
јата. Тренинзи који претходе такмичарској сезони такође су веома
битни.
– За утакмице друштва пушта се од пет до осам голубова и за два сата треба да постигну тражени вис, док је за савезну утакмицу минимум просека летења јата пет сати – наставља занимљиву причу Владимир. – Највећи успеси које сам остварио до сада били су треће место на општинском такмичењу 2016. године са 11 сати и три минута. Већ следеће године заузео сам прво место у општинској утакмици са временом од 11 сати и 11 минута, а исте године у региону, који обухвата Браничевски и Подунавски округ, такмичење сам завршио на четвртом месту са временом лета од 12 сати и 33 минута. Голубарство спаја људе сличних интересовања и бавећи се голубарством стекао сам много пријатеља. Све нас је повезала искључиво љубав према голубовима. Тако сам и упознао Душана Медића, пријатељио се са њим и данас смо и кумови.

Удружење голубара у Костолцу зове се „ГСС-287“, а председник је
Стеван Мијуца из Старог Костолца. Ово удружење постоји од 1982. године и откад је основано, кроз њега је прошло тачно 100 голубара из града рудара и околине. Најмлађи члан друштва има 28 година, а нажалост, интересовање младих за голубарство је годинама све
мање. Удружење је члан општинске заједнице Пожаревац, у којој су још и голубари са територија општина Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће. Тренутно има 20 активних чланова, од којих се 10 такмичи и већина су радници костолачког огранка ЕПС-а.

Храна из иностранства
Храна за голубове се набавља у иностранству, јер је најбитније да се
после тренинга што брже и боље, уз квалитетну витаминску исхрану,
опораве за нове летове. Поред кукуруза, који сам није довољан за
постизање врхунског резултата, голубовима се даје и уљана репица,
карди, црвени и бели сирак, просо и остала разноврсна храна. Само
са добром храном голуб може да скупљених ногу и раширених крила лети и до 15 сати.

Извор: ЕПС ЕНЕРГИЈА

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter
error: Садржај је заштићен !!