Енергетски сектор и „Електропривреда Србије“ су највећи инвеститор у пројекте заштите животне средине у Србији, а изградњом ветропарка и соларне електране ЕПС улази у нове пројекте обновљивих извора енергије, рекао је Александар Антић, министар рударства и енергетике на отварању међународних сајмова енергетике, екологије и паметних технологија у Београду, одржаним од 2. до 4. октобра.
− Протеклих неколико година само ЕПС је уложио око 300 милиона евра у пројекте заштите животне средине, пре свега у решавање питања прашкастог загађења и денитрификације.
Кренули смо и у одсумпоравање и у овом тренутку се реализује пројекат вредан готово 170 милиона евра у ТЕНТ А, а уговарамо финансирање сличног пројекта и за ТЕНТ Б – рекао је Антић.
Министар је истакао да ЕПС наставља крупним корацима који ће довести до тога да на свим блоковима који су планирани да наставе рад после 2023. године има електро филтере, решену
денитрификацију и решено одсумпоравње димних гасова.
Oн је додао да енергетски сектор заједно са ресором животне средине представља локомотиву
која одрживи развој и животну средину ставља у први план и да Србија упорно ради на поправљању енергетског микса.
Тако је у протеклих неколико година на мрежу прикључено око 500 мегавата нових капацитета
који користе обновљиве изворе енергије.
− ЕПС као највећа енергетска компанија у региону улази у пројекте из обновљивих извора
енергије. Ветропарк Костолац снаге 66 мегавата биће први ЕПСов велики пројекат из нових извора обновљиве енергије, а планирамо да ЕПС у наредних неколико година гради највећи соларни парк од 100 мегавата у Костолцу – рекао је Антић.
Саво Безмаревић, извршни директор за производњу електричне енергије у ЈП ЕПС, рекао је да је градња ветропарка у Костолцу пионирски подухват за ЕПС у тој области.
− Та инвестиција је вредна око 100 милиона евра и најбољи је доказ да хватамо корак са светским
трендовима у намери да ЕПС буде и остане озбиљан конкурент и на међународном тржишту. Поред тога, пратећи стратешки правац Србије који је дефинисан у националним документима ЕПС планира и реализује пројекте којим ће, пре свега унапредити квалитет ваздуха.
Та улагања ЕПС-а донеће до 2025. смањење емисија сумпор-диоксида 90 одсто, азотних оксида 45 одсто и прашкастих материја 95 одсто − рекао је Безмаревић.
Наступ ЕПС-а употпунили су инжењери и стручњаци представљањем најзначајнијих пројеката компаније. О једном њих, изградњи блока Б3 при ТЕ „Костолац Б“, говорио је Жељко Лазовић, руководилац портфолија кључних инвестиционих пројеката у Сектору за кључне инвестиционе
пројекте. Блок снаге 350 MW повећаће производне капацитете ЕПС-а за око пет одсто. ЕПС ће
добити модеран, високо ефикасан блок који ће испуњавати све домаће и европске еколошке
критеријуме и дугорочно ће повећати сигурност српског енергетског система.
− Током извођења овог изузетно комплексног пројекта посебно смо концентрисани на три области: обезбеђивање планских докумената и израду пројектне документације, контролу квалитета у фази производње, односно уградње опреме, као и примену мера безбедности и здравља на раду и обезбеђење градилишта – истакао је Лазовић.
Извор: Енергија Костолац
