Očuvanje životne sredine na primarnom je mestu društveno odgovornom preduzeću kakvo je „Elektroprivreda Srbije”, tema je koja se provukla kroz većinu izlaganja EPS-ovih stručnjaka
Na međunarodnoj konferenciji „Elektrane 2018”, koja je održana na Zlatiboru od 5. do 8. novembra, veoma važno mesto na listi izlagača imali su stručnjaci „Elektroprivrede Srbije”. Želju da čuju koji su planovi i strategije najveće energetske kompanije na našim prostorima i pokretača srpske privrede imali su predstavnici kompanija sa kojima EPS sarađuje više decenija, profesori fakulteta, kao i kolege iz mnogih evropskih zemalja.
Jedno od najposećenijih izlaganja na ovogodišnjoj konferenciji, vezano za uticaj saobraćaja na životnu sredinu i smanjenje uticaja CO2 uvećanjem broja vozila na električni pogon, održao je Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a.
− Savremeni trendovi dovode u sve izraženiju međuzavisnost energetiku sa jedne i transport i saobraćaj s druge strane. Кlimatski paket EU iz 2014, sa ciljevima za 2020. godinu i pojačanim ciljevima za 2030, pa i najavu za 2050. godinu, sa neophodnih preko 80 odsto smanjenja emisije gasova staklene bašte, nameće velike i brze promene. U EU je oko 55 odsto emisije štetnih gasova iz izvora koji nisu vezani za energetiku i industriju, a četvrtina se odnosi na saobraćaj i transport. U Srbiji je saobraćaj izvor 12 odsto emisije gasova CO2. Elektrifikacija saobraćaja često se pominje kao rešenje za umanjenje štetnih efekata po životnu sredinu. Međutim, ključno pitanje je kako se dobija električna energija koja se koristi za punjenje vozila. Ukoliko se za snabdevanje vozila električnom energijom koristi struja dobijena iz termokapaciteta, efekat štetnosti po životnu sredinu može biti isti, pa i veći nego kod vozila s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Samo isključivo, ili izrazito, snabdevanje elektromobila energijom iz obnovljivih izvora predstavlja punu primenu ideje da se elektrifikacijom saobraćaja može doći do značajnog smanjenja emisije CO2. Mnogi su načini kako države u svetu pomažu povećanje broja električnih vozila, od raznih subvencija, umanjenja poreza, olakšica pri registraciji, ulaska vozilom u delove grada koji nisu dozvoljeni vozilima na konvencionalni pogon, kretanje saobraćajnicama predviđenim za javni prevoz, besplatnog parkinga. Od presudnog značaja za povećanje primene električnih vozila je i infrastruktura. U zemljama Evropske unije već postoji veliki broj punjača za elektromobile. U našem regionu ova infrastruktura još nije dovoljno razvijena. U Srbiji je prodato 173 električna vozila i 255 hibridnih vozila, što u odnosu na broj putničkih vozila u Srbiji od skoro dva miliona deluje zanemarljivo, ali je svakako početak trenda izrazitog porasta broja električnih automobila koji postoji svuda u svetu, pa se može u određenoj meri očekivati i kod nas uz ispunjavanje neophodnih preduslova kao što su uspostavljanje regulative koja još ne postoji, proširenje infrastrukturne mreže i uz eventualni podsticaj države putem raznih olakšica.
Povećanje broja električnih vozila ne mora da znači samo povećanje potrošnje električne energije i poteškoću za planiranje proizvodnje i eksploataciju distributivnog sistema; uz pametne sisteme kontrolisanog punjenja, električna vozila mogu da služe i za skladištenje viškova proizvedene električne energije kada je ima i balansiranje u elektroenergetskom sistemu – rekao je Jakovljević.
Tema koja je povezana s prethodnom, a koja je privukla veliku pažnju, jeste izgradnja vetroparka snage 66 megavata na odlagalištu pepela i šljake kostolačke termoelektrane. Projekat od državnog značaja jedan je od ključnih u srpskoj energetici i EPS-ov jedini izvor zelene energije iz vetra.
− Planirana je izgradnja 20 vetrogeneratora, od kojih je svaki snage oko 3,3 megavata. Visina glave rotora generatora biće skoro 120 metara, oko 60 metara dužina lopatica. Studija opravdanosti uz studiju o uticaju vetroparka na ptice i slepe miševe odredila je tačnu lokaciju vetrogeneratora na devastiranom zemljištu koje nema drugu primenu, a u blizini obale Dunava, koji će znatno olakšati dopremanje gabaritne opreme. Ovaj projekat znatno će promeniti način funkcionisanja EPS-a, doprineće da do 2020. godine „Elektroprivreda Srbije” dostigne evropsku obavezu da 27 odsto energije koju proizvede bude zelena energija dobijena iz obnovljivih izvora. Nemačka Razvojna banka je kofinansijer u ovom projektu vrednom 97 miliona evra, učestvuje sa 80 odsto investicija preko kredita, dok EPS iz sopstvenih sredstava pokriva 20 odsto investicije – rekao je Dragoslav Cicović, rukovodilac projekta izgradnje parka vetroelektrane u Кostolcu.
O nedavno završenoj revitalizaciji i remontu bloka A4, koji je proslavio 40 godina rada, čija je snaga uvećana na 332 megavata, a radni vek produžen na naredne četiri decenije, govorio je Nenad Đorđević, glavni inženjer Sektora održavanja TENT A.
− Poslednji kapitalni remont bloka A4 urađen je 2007. i obezbedio je stabilan rad bloka proteklih 11 godina. Blok A4 prvi put je sinhronizovan na mrežu u junu 1978. godine i već 40 godina jedan je od najpouzdanijih blokova obrenovačke termoelektrane. Osim zamene istrošenih delova bloka i uvećanja snage, cilj i izazov je bio povećanje energetske efikasnosti i zaštita životne sredine. Pod smanjenjem negativnih uticaja na životnu sredinu misli se na smanjenje azotnih oksida ispod 200 miligrama po metru kubnom. Кompletan projekat je radi lakšeg rukovanja podeljen na devet lotova, i to: cevni sistem kotla, turbinsko postrojenje, generator i elektroenergetsko postrojenje, standardni remont, građevinski radovi, izmena, poboljšanje i modernizacija upravljačkog sistema, LEX mere, elektrofilter, komišening. Radove po strogim normama su izvodile, uz stručnjake iz TENT-a, mnoge renomirane domaće i svetske kompanije – rekao je Đorđević.
Očuvanje životne sredine na primarnom je mestu društveno odgovornom preduzeću kakvo je „Elektroprivreda Srbije”. Prvenstveno s tim ciljem, a onda i zbog ispunjavanja strogih zahteva Evropske unije, pristupilo se izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.
− Odsumporavanje u najvećoj srpskoj elektrani važan je projekat koji EPS stavlja na listu najrazvijenijih energetskih kompanija u Evropi. Projekat obuhvata odsumporavanja na termoelektrani ?Nikola Tesla?, na blokovima od A3 do A6. U procesu odsumporavanja jedini nusproizvod koji nastaje je gips, koji se dalje može koristiti u industriji ili se odlagati na pepelište i na taj način sprečiti razvejavanje. Poštovanje odredbi potpisanog ugovora energetske zajednice jugoistočne Evrope i zakona Srbije o zaštiti vazduha ima za krajnji cilj smanjenje sumpor-dioksida ispod 200 miligrama po metru kubnom. Veliku podršku na ovom projektu imamo od vlade Japana – agencija za međunarodnu saradnju Japana i EPS potpisali su ugovor o pozajmici 28 milijardi jena na 15 godina sa pet godina grejs perioda – naveo je Svetozar Dobrašinović, rukovodilac projekta odsumporavanja, pre detaljnog izlaganja o zahvatima urađenim na termopostrojenju.
Elektromobili su svetski trend
Povećanje prodaje električnih vozila u svetu je veliko, u nekim zemljama i preko 100 odsto. Oko 750.000 novih vozila prodato je prošle godine. Do 2030. godine na putevima po svetu biće između 120 i 200 miliona vozila koja se pokreću električnom energijom.
Zelena energija vetra
Vetrogeneratori prvog EPS-ovog vetroparka biće postavljeni na četiri lokacije: Кlenovnik, Ćirkovac, Petka i Drmno. Visina stubova generatora je 117 metara, a poluprečnik elise je 63 metra, tako da će ukupna visina pojedinačnog vetrogeneratora biti 180 metara.
Izvor: EPS Energija
