Grade se novi objekti

Da bi se stvorili uslovi za stabilan, pouzdan i efikasan rad osnovne rudarske mehanizacije u periodu do 2025. godine, u rudarskom sektoru ogranka „TE-KO Kostolac“ počela je realizacija neophodnih investicionih aktivnosti koje treba da obezbede uslove za rad na ovom delu ugljenog ležišta

 

 

Dinamika rudarskih radova na Površinskom kopu „Drmno“ odvija se u skladu sa glavnim rudarskim projektom. Rudarski sistemi za otkrivanje uglja trenutno otkopavaju prostor između istočne, prirodne granice površinskog kopa i zapadne granice, koja je definisana prostorom za potrebe Arheološkog nalazišta „Viminacijum“.

 

Rudarske mašine, koje rade na vršnoj etaži, u sklopu petog jalovinskog sistema, uskoro izlaze iz ovako omeđenog prostora. To znači da mašine polako zaobilaze „Viminacijum“ i ulaze u zonu prirodnog okonturenja ugljenog ležišta Površinskog kopa „Drmno“, i to sa zapadne strane rekom Mlavom, severne – Dunavom, a sa istočne granicom prostiranja ugljenog sloja.
Obilaskom parka „Viminacijum“ otvaraju se povoljnije perspektive za rad koje se ogledaju pre svega u proširenju dužine fronta radova sa sadašnjih 3,5 na 4,5 kilometara, kako je i predviđeno rudarskom projektnom dokumentacijom. Da bi se stvorili uslovi za stabilan, pouzdan i efikasan rad osnovne rudarske mehanizacije u periodu do 2025. godine, u rudarskom sektoru ogranka „TE-KO Kostolac“ počela je realizacija neophodnih investicionih aktivnosti koje treba da obezbede uslove za rad na ovom delu ugljenog ležišta. Na oko 500 metara ispred vršne jalovinske etaže petog jalovinskog sistema u toku su radovi na izgradnji dve linije baraža bunara za dubinsko predodvodnjavanje, severozapadnog magistralnog cevovoda i uklanjanju i izmeštanju prirodnih prepreka. Da bi građevinske i druge specijalizovane radne mašine mogle uopšte da priđu zoni gradilišta, prvo je izgrađen makadamski put u dužini od 2,3 kilometra, kao prioritetni put, od ukupno planiranih šest kilometara saobraćajnica u ovom rejonu. U zoni budućih rudarskih radova treba da se izgrade dve linije bunara za dubinsko predodvodnjavanje, što je prvi prioritet u obezbeđivanju preduslova za efikasan rad osnovne rudarske mehanizacije. Reč je o izgradnji LC XV i LC XVI baraža bunara.

U rudarskom sektoru ogranka „TE-KO Kostolac“ čine sve da se svi predviđeni poslovi završe na vreme da bi se ostvarili željeni efekti. Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u ovom trenutku predstavlja problem. Pored nekoliko parcela u privatnom posedu, treba rešiti i imovinsko-pravne odnose u vezi sa zemljištem koje je u državnom vlasništvu, a kojim gazduju javna preduzeća „Srbijašume“ i „Srbijavode“. To najviše utiče na izgradnju predviđenih linija bunara i zapadnog gravitacionog cevovoda. Sa predstavnicima JP „Srbijašume“ intenzivno se razgovara o svim otvorenim i aktuelnim temama. Jedna od njih odnosi se i na uklanjanje šume sa površina na kojima treba graditi te objekte.

– Vreme predstavlja važan faktor u rudarstvu i zbog toga je od velikog značaja da se izgradnja predviđenih objekata ispred fronta napredovanja rudarskih radova završi na vreme. Predodvodnjavanje PK „Drmno“ predstavlja osnovni preduslov za rad osnovne rudarske mehanizacije, a kako se iz godine u godinu sve više približavamo Dunavu, pitanje izgradnje i funkcionisanja objekata za predodvodnjavanje i zaštitu kopa od podzemnih voda ima sve veći značaj. Smatram da bi što pre trebalo napraviti sporazum na nivou javnih preduzeća, EPS-a, „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“, o međusobnim obavezama, a potom godišnjim planovima definisati koliko šuma treba poseći, na kojim parcelama treba izvršiti prenamenu površina itd.

Ovo je jedini način da se sva pitanja efikasno rešavaju i obezbede potrebni uslovi za nesmetano napredovanje i rad osnovne rudarske mehanizacije, a posebno u periodu od 2020. godine, kada se u proizvodni proces uključuje i šesti rudarski sistem za otkrivanje uglja, čija je montaža u toku – rekao nam je Veselin Bulatović, prvi čovek za investicije u rudarskom sektoru kostolačkog ogranka EPS-a.

 

 

Na horizontu Hrastovače nove linije

 

Prva linija bunara LC XV biće dugačka oko 4,4 kilometra i u sklopu nje radiće 58 bunara. Druga, LC XVI, imaće 61 bunar, a njena dužina iznosi 4.985 metara. Voda koja se bude ispumpavala posredstvom ovih linija bunara iz kontura ugljenog ležišta odvodiće se prema istočnoj strani kopa u već izrađene kanale. Voda iz kopa koja se sada ispumpava i putem cevovoda odvodi u GOL-2 (glavni odvodni cevovod broj 2), biće priključena na novi zapadni gravitacioni cevovod, kada se bude završio, čija je ukupna dužina 2,2 kilometra. Voda iz ovog cevovoda biće dalje usmerena u novi kanal, dužine od 1.490 metara, koji će biti spojen sa postojećom mrežom kanala na potezu „Hrastovača“, sve do pumpne stanice „Zavojska“, kojom se reguliše nivo vode u kanalima, a odatle prema Dunavu. Izgradnjom novog kanala stvaraju se i uslovi za uklanjanje postojećeg rukavca, starog dunavca, koji se nalazi u konturi površinskog kopa. U zoni novoigrađenog kanala za prikupljanje vode predviđena je i izgradnja prve dve deonice vodonepropusnog ekrana u dužini od 3.066 metara, koji je u funkciji zaštite kopa od podzemnih voda reka Mlave i Dunava.