На стручној конференцији која носи назив „Инвестиције и заштита животне средине – приоритет ЕПС-а”, одржаној 11.10.2019. године у конференцијској сали Огранка „ТЕ – КО Костолац”, говорило се о значају инвестиција ЕПС-а за енергетску безбедност земље, о новим капацитетима кључним за будуће пословање ЕПС-а, а пре свега о инвестицијама у производњу електричне енергије која задовољава строжије еколошке стандарде.
Милорад Грчић, в.д. директора ЈП Електропривреда Србије је отворивши стручни скуп нагласио да ЕПС улаже доста у заштиту и унапређење животне средине и настоји да усклади рад свих постројења са стандардима ЕУ у области животне средине.
Он је говорио о пројекту одсумпоравања димних гасова, који је урађен у ТЕ „Kостолац Б“, и који се ради и на Термоелектрани „Никола Тесла А” у Обреновцу, а у скоријој будућности систем за одсумпоравање градиће се и на Термоелектрани „Никола Тесла Б” у Обреновцу. На тај начин продужава се век рада електране за најмање 30 година и повећава се њена снага. У питању је пројекат који ће у перспективи њену производњу ставити у ранг европских еколошких станадарда.
Грчић је истакао да је Огранак „ТЕ – КО Костолац” један од најважнијих огранака ЕПС-а, и додао да ће у модернизацију и проширење копа „Дрмно”, ЕПС уложити 716 милиона евра.
„После завршених планираних инвестиција, ПК „Дрмно” биће један од најмодернијих копова у Европи. Производња угља представља базу и желим да нагласим да термоелектрана ако нема гориво, а гориво је угаљ, нажалост не вреди ништа. Циљ је да ПК „Дрмно” када се заврше све предвиђене инвестиције, годишње уместо девет, производи између 12 и 13 милиона тона угља, казао је Грчић.
Он је навео да је још једна од већих инвестиција ЕПС-а у костолачком огранку и изградња новог блока „Костолац Б3“, снаге 350 мегавата.
„То је први велики термокапацитет који „Електропривреда Србије“ гради после готово три деценије, и који ће за око пет одсто повећати укупне производне капацитете ЕПС-а“, рекао је Грчић и додао да је инвестиција вредна 613 милиона долара.
Техничке карактеристике новог блока подразумевају вредност емисија у дозвољеним граничним вредностима: сумпор-диоксид (SO2 ) испод 150 mg/m3 , азотни оксиди испод 200 mg/m3 и прашкасте материје испод 10 mg/m3.
Према његовим речима нови блок ће испуњавати све домаће и европске еколошке критеријуме што подразумева уградњу елекрофилтера, система за одсумпоравање димних гасова, савремен систем за транспорт пепела и шљаке, али и систем за пречишћавање отпадних вода.
Српски енергетски систем у великој мери ослоњен је на термоелектране и коришћење угља што намеће обавезу да модернизујемо капацитете.
„Електрична енергија нешто без чега се не може и без чега се тек у будућности неће моћи. Због тога морамо много да улажемо у електропривреду, али уз поштовање стандарда за заштиту животне средине“, наглашава Грчић.
Грчић је нагласио да је западни део костолачког угљоносног басена стручној јавности одавно познат као лежиште са значајним резервама угља.
„Будућност Костолца, Пожаревца и копа „Дрмно“ се налази се на потезу Западно поље – Kостолац, на коме се налазе залихе од 350 милиона тона угља. Поред тога на поменутом налазишту је велика количина шљунка и песка који је истог квалитета као моравац. Студија ће бити завршена врло брзо”, рекао је Грчић и додао да ЕПС планира да већ од следеће године уложи 100 милиона евра у механизацију, која је потребна за покретање рада на откривци на поменутом терену.
На термоелектранама је у току реализација пројекта вредних 1,1 милијарду евра, а припремају се и инвестиције од 900 милиона евра, које ће утицати на смањење загађења, нагласио је Грчић и рекао да Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ потпуно је посвећено реализацији великих, стратешких инвестиционих пројеката који се односе на примену најсавременијих технологија, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових, модерних постројења и ревитализацију старих и поузданих.
Посебну пажњу ЕПС посвећује пројектима који ће допринети смањењу емисије штетних гасова из термопостројења за чак девет пута. То ће бити омогућено инвестицијама од око 650 милиона евра само у заштиту ваздуха, што се односи на одсумпоравање димних гасова и смањење азотних оксида, истакнуто је на конференцији која је окупила стручну јавност.
Дејан Милијановић, извршни директор за техничке послове производње угља у ЕПС-у је у свом излагању рекао да су стратешки правци ЕПС-а у целини а посебно у производњи угља, пре свега повећање капацитета свих производних јединица на угљеним системима. Циљ је да се обезбеди пре свега стабилна, поуздана и друштвено одговорна, економски исплатива површинска експлоатација енергетске ефикасности на свим нивоима управљања квалитетом угља и у скорије време управљања квалитетом откривке. Он је напоменуо да је један од стратешких пројеката Електропривреде Србије отварање Западног поља копа Костолац код Дубравице.
Такође Милијановић је истакао да ће Електропривреда Србије, до краја 2019. године имати најмодернији систем за управљање квалитетом угља у Европи, који ће бити покренут у ЕПС-овом огранку РБ „Kолубара”и додао да ЕПС као друштвено и социјално одговорна фирма, велике инвестиције улаже у сферу екологије како би испоштовала све еколошке стандарде које прописује Европа и свет.
Ненад Марковић, директор за производњу енергије „ТЕ -КО Костолац“ говорио је о реализованим и новим капиталним инвестицијама, али и о пројектима из области заштите животне средине.
„Уградњом система за смањење емисија азотних оксида на котловском постројењу примарним мерама урађено је 2014. године и постигнути су резултати у складу са уредбом за термопостројења снаге веће од 500 MWth. Пуштање у рад система и гаранција испитивања су урађена крајем 2018. године. У ТЕ „Костолац Б“ урађено је одсумпоравање димних гасова. Доказани су пројектовани параметри емисије SО2 испод 200mg/Nm3 и ефикасност систем већа од 97,5%“, рекао је Марковић и нагласио да је у реализацију пројеката у ТЕКО А и Б уложено 388, 37 милиона евра у протеклом периоду, од тога у заштиту животне средине 141,88 милиона евра.
Реализација свих пројеката у оквиру капиталних ремоната и реконструкција блокова допринели су повећању енергетске ефикасности, остварењу веће производње електричне енергије, као и повећање поузданости рада блокова, продужење животног века постројења и смањењу негативног утицаја на животну средину.
Пројекти у фази реализације су: радови који се реализују у току капиталног ремонта блока Б2, изградња система за прикупљање и пречишћавање отпадних вода ТЕКО Б, изградња блока Б3 и изградња ветроелектране Костолац.
Марковић каже да ће се ветроелектрана изградити на четири локације: Петка, Кленовник,Ћириковац и Дрмно. Све локације ветроелектране су највећим делом рекултивисана одлагалишта јаловине Костолачког угљеног басена у окружењу претежно пољопривредног земљишта и зона рударских активности и термоенергетског комплекса, али и бројних насеља.
Вредност ове инвестиције је 96,4 милиона евра, а пројекат ће се финансирати из кредита са KfW банком у износу од 80 милиона евра, а преостали део средстава обезбедиће ЈП ЕПС. Ветроелектрана имаће инсталисану снагу до 66 MW, са годишњом производњом око 151 милион kWh. Рок за завршетак пројекта је 24 месеца од дана потписивања уговора са извођачима радова, што се очекује у другом кварталу 2020. године.
Према његовим речима главни циљ и сврха изградње ветроелектране је да се повећа разноврсност енергетских ресурса али и да буде веће учешће енергије без емисија које погодује очувању заштити животне средине и климатских услова, а самим тим доприноси одрживом економском расту и друштвеном развоју.
Пројекти из области заштите животне средине
Термоелектране и копови „Костолац“ велику пажњу посвећују пројектима из области заштите животне средине. Претходних година реализовано је више капиталних пројеката у вредности око 123 милиона евра.
На блоковима А1, А2, Б1 и Б2 урађени су нови електрофилтери у вредности 15,1 милиона евра.
На блоку Б1 урађен је систем смањење редукције азотних оксида на котловском постројењу примарним мерама -7,9 милиона, а у ТЕКО Б, урађено је заједничко постројење изградња системе за одсумпоравање димних гасова – у вредности од 100 милиона евра.
Представник компаније Генерал Електрик Филип Валтер, је рекао да компанија има дугогодишњу сарадњу са ЕПС-ом, која траје 45 година, а у последњих десетак година заједно су успели да повећањем ефикасности и смањењем сагоревања угља добију 220 „зелених“ мегавата снаге у термоелектранама ЕПС-а.
О пројекту изградње новог блока Б3, говорио је Жељко Лазовић , руководилац портфолиа кључних инвестиција ЕПС-а.
„Нови блок „Костолац Б3“ је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији након готово три деценије. Са снагом од 350 MW, повећаће производне капацитете за око пет одсто са очекиваном годишњом производњом око 2,5 милијарде киливат сати. Циљ је да ЕПС добије модеран и високо ефикасан блок који ће исуњавати све домаће и европске критеријуме што ће дугорочно повећати сигурност српског енергетског система“, рекао је Лазовић.
Нови блок имаће уграђене савремене електро филтере, систем за одсумпоравање димних гасова, денитрификацију, савремен систем за транспорт пепела и шљаке и систем за пречишћавање отпадних вода.
Данко Беатовић, пројектни инжењер на шестом БТО систему, је кроз кратку презентацију упознао стручну јавност са током реализације уговора који се везују за набавку 6 БТО система на ПК „Дрмно“.
Организатор стручне конференције је Балкан магазин у сарадњи са ЈП „Електропривреда Србије“ а под покровитељством Министарства рударства и енергетике Владе Србије.
