Јаловина и угаљ на Површинском копу „Дрмно“ транспортују се транспортерима с гуменим тракама. Они се с времена на време померају, скраћују, продужавају или реконструишу и прате напредовање рударске механизације. На копу „Дрмно“ постављени су транспортери у дужини од око 56 километара. Неки од њих померају се и по неколико пута годишње у зависности од технологије рада багера. О померању транспортера бригу воде запослени из Службе припремних радова копа „Дрмно“. За њих колеге кажу да обављају један од најтежих послова на копу. Увек су на терену, раде по свим временским условима, динамично и стално су притиснути роковима. У жаргону, померање транспортера рудари називају „рукање“, па су тако и извршиоци ове слушбе добили надимак „рукачи“.
О активностима службе, њеним приоритетима, запосленима и проблемима разговарали смо с Владимиром Марковићем, инжењером рударства и руководиоцем Службе припремних радова.
− Служба припремних радова постоји практично откад је отворен коп „Дрмно“. Kако се с временом коп ширио, повећавала се производња угља и јаловине, а с производњом повећавала се улога и значај ове службе. Припремни радови припадају рударској служби ПK „Дрмно“ и уз вулканизерску службу и службу одводњавања сврстава се у службе одржавања – каже Марковић. -Данас послови којима се служба бави заузимају велики проценат у планираним застојима система. Зато је битна стална анализа процеса рада ради унапређења посла и рационализације. То, пре свега, подразумева налажење начина за скраћење времена потребног за завршетак одређеног посла, као и могућност да се на што лакши начин посао одради. Наш рад је делом олакшан употребом модернијих алата и машина. Најбитније од свега су безбедност и здравље радника на раду ове службе, очување имовине ПK „Дрмно“ и поштовање процедура како би се повреде и хаварије свеле на минимум.
Главне активности службе везане су за померање трачних транспортера, њихово продужавање и скраћивање, или премештање, односно реконструкцију система. У њиховој надлежности су послови на одржавању комплетног колосека на свим транспортерима на копу, постављање бетонских прелаза преко транспортера, транспорт и постављање обртних и претоварних транспортера, повратних станица, косих чланака и друге опреме потребне за функционисање трачних транспортера.
− На ПK „Дрмно“ тренутно су активни трачни транспортери у дужини од око 56 километара. Померање се ради на етажним и одлагалишним транспортерима, а њихова дужина је тренутно око 36 километара. Осталих двадесетак километара чине везни транспортери, који се продужавају или скраћују, у зависности од потребе, док је померање на њима веома ретко. Током 300 дана годишње, обави се од 110 до 130 померања – каже Марковић. – Померање и све активности у склопу тог посл, за један транспортер у просеку трају од једног до четири дана, понекад и дуже. Време за које ће се завршити један овакав посао зависи од типа померања, дужине трачног транспортера, стања колосека на транспортеру, припремљености трасе, временских услова, броја извршиоца, броја машина и разних непредвиђених околности. Готово сви послови којима се Служба припремних радова бави захтевају уску сарадњу са свим осталим службама, почевши од рударске, машинске и електро службе на БТО и БТД системима, па преко вулканизерске службе и службе одводњавања.
Служба припремних радова је подељена у две групе, које раде по два дана наизменично 365 дана у години. Радно време је 12 сати, од седам ујутру до 19 сати. Због низа специфичности, служба не ради ноћу, осим у појединим случајевима, када се због значаја и хитности одређеног посла формира група која извршава задатак.
Посао Службе припремних радова је веома обиман, физички захтеван, непредвидив, везан искључиво за теренски рад на отвореном, без обзира на временске услове. Многи сматрају да је то најтежи посао на копу.
− Све ово захтева велики број јаких, здравих људи, обучених и научених да са осмехом и у слози обављају задатке који су постављени пред њих. И све имамо. И воље и слоге и знања и искуства и осмеси су ту, неретко и песма. У ствари, скоро све. Фали нам само мало више људи, младости, снаге, здравља – објашњава Марковић.
Служба има четири техничара, од којих су двојица са више од 35 година радног стажа, један има 22, а најмлађи четири године радног стажа. Требао би бар још један, за почетак.
– Kада сам дошао у службу, почетком 2012. године, било је више од 30 неквалификованих радника. Сада их имамо 12. А посао је обимнији него тада. Готово сваки од запослених је од првог дана у припремним радовима. Два најмлађа радника имају по 25 година стажа, док први следећи има 37 година. Седам радника има више од 40 година радног стажа, од којих ће четворица већ за годину и по отићи у пензију. Последњи НK радник је дошао у службу далеке 2000. године. Просек нам вади 11 радника „Kосово Обилића“, који су с нама седму годину. И код њих старосна структура није много боља. „Kосово Обилић“ нам даје и четири вариоца. У оквиру наше службе је и столарско-стаклорезачка радионица, тренутно са два запослена, од којих један има још годину дана до пензије. Мало нас је, али смо сложни. Поштујемо један другога, помажемо се. Можда нам фали много тога, али док је нама нас и док су осмеси ту, имамо свега − каже Марковић.
Служба прати динамику развоја
Годишњим програмом пословања, односно планом производње угља, дефинисана је процедура Службе припремних радова.
− То је саставни део и предуслов технолошког циклуса откопавања угља и откривке, без кога не може да се одвија ниједна фаза производње. Планирање послова у служби зависи од пројектоване динамике развоја етажа на откривци и угљу – каже Владимир Марковић.
Извор: „Енергија Kостолац“