Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац и Омладински савет Пожаревац, поводом реализације програма промовисања фантастике подржаног од Града Пожаревца, позивају вас на представљање књига:
1. АЛЕКСАНДРА ТЕШИЋА
Среда, 1. децембар 2021. година, у 18 часова (Свечана сала Библиотеке у Пожаревцу)
2. НЕНАДА ГАЈИЋА
Четвртак, 2. децембар 2021. година, у 18 часова (Огранак Библиотеке у Костолцу)
3. МИЛОША ПЕТКОВИЋА
Петак, 3. децембар 2021. година, у 18 часова (Свечана сала Библиотеке у Пожаревцу)
Модератори вечери биће Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник и Невена Вуксановић, дипломирани библиотекар.
О писцима:
Александар Тешић рођен је у Чачку 1961. године. Одрастао је и школовао се у иностранству. Студирао је права. Годинама је путовао по Србији и планинарио, несвесно сакупљајући грађу за своје књиге. Трилогију „Косингас“, коју многи сматрају „каменом темељцем“ српске епске фантастике, чине књиге: „Ред Змаја“ „Бездањ“ и „Смртовање“ По књизи „Косингас“ урађен је стрип. Његова трилогија о Милошу Обилићу дала је нов увид у Бој на Косову и чине је књиге: „Змај и Ждрал“, „Копље светог Георгија“, „Витез заточник“. Затим је објавио књиге: „2084“ „Клетву Каинову“, Косингас – Кроз огањ и воду и Косингас – Онај што научи мрак да сија. У његовим романима преплићу се историја, митологија и фантастика, посебан акценат бацајући на нашу средњовековну историју, на митове и легенде српског народа. Александар Тешић је запослен у РТС-у као преводилац. Издавачка кућа „Страхор“ је његова породична фирма која је почела је са радом у априлу 2016. године.
Милош Петковић рођен је у Нишу 1986. године. Један од најчитанијих и најпродктивнијих младих писаца на простору бивше Југославије. Аутор је три трилогије: “Вукови судбине”, “Перунов хроничар” и “Седам мачева”. Роман “Вештица из Страшилова” коауторски потписује са руским писцем Антоном Ивановичем Лесковим. Роман “Језомор – Портрет тропрстог сликара” коауторски потписује са писцем Младеном Станисављевићем. Роман “Уснули змајеви” који објављује наша највећа кућа Лагуна написао је заједно са познатим музичаром Ацом Селтиком, фронтменом групе Ортодокс Келтс. Књигу о нашим истакнутим витезовима и хајдуцима “Од мача до кубуре” написао је заједно са писцем Младеном Ђорђевићем. Што се тиче књижевности за децу, Петковић је заступљен у продукцији издавачке куће Пчелица из Чачка, пре свега са тетралогијом “Патуљци и виле” (романи: Пролеће, Лето, Јесен и Зима). Ове књиге уврштене су у изборну лектиру за 2020. годину, преведене су на енглески језик и по њима је урађена позоришна представа у продукцији НКЦ-а. Најновије Петковићево дело је роман за децу и младе “Детективи из Зоо-врта. Петковић је са кратким причама заступљен у многим збиркама и часопсима широм Србије. Повремено ради као уредник у Отвореној књизи из Београда, а уређивао је збирке прича о Хомољу и Звижду “Чувари златног руна” на којима је сарађивао са педесетак писаца из региона, међу којима су Љубивоје Ршумовић, Урош Петровић и други… Добитник је награда “Света Петка”, “Светосавски Печат” и награде “Златни Траг”. У више наврата радио је као предавач у школама креативног писања.
Најмлађи је члан Удружења књижевника и књижевних преводилаца града Ниша у историји удружења. Један је од оснивача Удружења љубитеља фантастике “Ордо Дракониш” из Ниша и један од утемељивача Фестивала фантастике у Нишу.
Ненад Гајић рођен је у Крагујевцу 1974. године. Аутор је лексикона Словенска митологија (2011), илустроване књиге енциклопедијског типа у издању издавачке куће Лагуна, која прву деценију навршава с дванаест издања ћирилицом и новим издањем латиницом, као и фантазијског серијала Бајка над бајкама, према мотивима народне епике, који је такође објавила Лагуна (Сенка у тами, 2013; Два цара, 2016; Трећа ноћ, 2020; трилогија је обједињена као латинични комплет, и као комплетно ћирилично издање под именом Бајка над бајкама, 2021). Његове књиге продате су у више десетина хиљада примерака у преко 25 досадашњих издања.
Немирна природа вукла га је да проба много тога: најдуже је био музичар (гитариста, певач и песник бенда с којим је објавио два албума), да би се затим опробао и као банкар, менаџер, приватни предузетник, произвођач рачунарске опреме, награђивани програмер, уредник телевизијске емисије, аутор друштвених игара… У потрази за новим сазнањима, посетио је древни Хиландар, обишао данашњу Европу уз њене несталне границе, и открио многе тајне од Москве до Јерусалима, и шире. Факултет је завршио у Крагујевцу, мастер студије у Београду, докторирао је у Новом Саду. У иностраним часописима објављивао је, између осталог, радове о великим научницима Михајлу Пупину и Милутину Миланковићу (и његовом календару), као и краће чланке о Николи Тесли. Писање сматра својом истинском професијом и животним путем, а науку омиљеним хобијем. Уз кревет још држи спакован кофер, да остане спреман за нове авантуре.
