Полагањем венаца на Спомен обележје рудару у Старом Kостолцу обележен 6. август - Дан рудара
Венце на спомен обележје рудару положили су представници Јавног предузећа Електропривреда Србије и Огранка „ТЕ-КО Костолац”, представници Синдиката радника Јавног предузећа Електропривреда Србије, представници Града Пожаревца и Градске општине Костолац, као и делегација Синдиката Термоелектрана Kостолац на челу са Душаном Бакићем председником.
Притом су честитали рударима и грађанима Kостолца Дан рудара са жељом да остану сви чврсто на заједничком путу за обезбеђење бољих услова рада, дуготрајну егзистенцију радника и њихових породица.
Веселин Булатовић, директор за производњу угља „ТЕ – КО Костолац“ је подсетио на податак да је давне 1870. године на месту где је Спомен обележје рудару извлачен угаљ који се производио подземном експлоатацијом и највећим делом одводио водним транспортом. „Прва сијалица у Београду је засијала управо од угља из Старог Костолца”, истакао је Булатовић.
Касније се рударство развијало, поред Старог Костолца, отворени су нови рудници: рудник „Кленовник“, јамски рудник Ћириковац, и најмлађи Површински коп „Дрмно“.
Производња откривке на копу „Дрмно“ почела је 1984. године, а угља 1987. године. То је савремени и модеран коп, где се угаљ ископава на дубини до 120 метара, са тенденцијом до 140 метара.
Булатовић је додао да је крајем прошле године урађен стратешки документ за инвестиционе студије за експлоатацију угља у оквиру лежишта „Костолац-Запад“. Према подацима из документа у овој зони има око 350 милиона тона експлоатисаних резерви угља, а откривка на овом подручју је највећим делом најквалитетнији моравски шљунак. Такође Булатовић је нагласио да су у рударству најважнији фактори људски ресурси и време.
–У нашем колективу последњих пар година, почео је пријем нових радника. Међутим то треба наставити агресивније из разлога што је једном инжењеру, бравару или електричару потребно 3 до 5 година да би могао самостално да обавља посао и решава проблеме у производњи.
Саша Павловић, градоначелник Града Пожаревца подсетио је да је Дан рудара установљен поводом штрајка у Сењском руднику на данашњи дан, 1903. године.
–Догађаји из тог периода имају резултата побољшање услова рада рудара, а то је циљ коме данас тежимо, мада смо од тада прошли дуг пут. Пре костолачког рудника, у тадашњој Србији био је отворен само Ссењски рудник, а као што знате од почетка експлоатације угља на овом простору прошле године се навршило тачно 150 година. Када то узмемо у обзир сигуран сам да ни најпрецизнији статистичари не би успели да израчунају колико је деце и породица отхрањено у Костолцу и околини захваљујућу угљу. Само они који су тај хлеб јели и који га једу и данас знају колико има кора и колико је тежак, рекао је Павловић честитајући 6. август – Дан Рудара.
Дан рудара Србије установљен је у знак сећања на 6. август 1903. године, када су се рудари Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за бољи положај рудара и скраћење радног времена.
