Мала школа новинарства: Интервју са познатом и емоционално блиском особом

Психолошки центар Костолац

Интервју са познатом и емоционално блиском особом представља посебан новинарски изазов. „ Психолошки центар Костолац „ честита Магдалени Максимовић и захваљује јој на топлој људској причи коју је поделила са нама.

Интервју

Данас ћу вам представити моју прабаку која има 90 година, самим тим је за мене интересантна особа.

1. Како се зовете и када сте рођени?

„Ја се зовем Илинка Шакић, рођена сам 2. 8. 1930. у селу Ступница код Лознице.“

2. Можете ли да опишете своје рано детињство?

„Као мали ишли смо у надницу, копали и чували стоку. 1941. године је избио Други светски рат, тада сам имала 11 година. До 1947. године смо се крили по шумама, Немци су свугде били око нас. Све мушкарце су покупили и стрељали у оближњем селу Драгинац, сећам се тога, тако да смо као деца тешко живели.“

3. Која је разлика између Вашег детињства и детињства данашње деце?

Разлика је велика као „Бог и шеширџија“. Били смо више гладни него сити. Оскудно смо се облачили. Одећа се састојала од кудеље, коју посејемо, оберемо и прерадимо ручним ткањем, и ручно сашијемо. Боси смо ишли до снега. Ви данас много боље живите.“

4. Да ли сте имали браћу или сестре, како сте проводили слободно време?

„Имала сам старијег брата и шест млађих сестара . Време смо проводили чувајући стоку, помажући родитељима у њиви, а женска деца су имала и кућевне послове: кување ручка, ткање на разбоју, плетење чарапа, предење вуне, брига о млађима.“

5. Да ли сте ишли у школу и како је изгледала тадашња школа?„Није се ишло у школу, поготово женска деца. После рата негде око 1948. године кренули су течаји – описмењавање одрасле деце. У школу се ишло четвртком од подне, а недељом преподне, а увече смо ишли на игранку.“6. Колико су Ваши родитељи учествовали у вашем одрастању?„Бринули су о нама, али не толико колико данашњи родитељи. Имали смо обавезе које смо морали да извршавамо, а за успешно одрађен посао, добијали смо као награду парче проје.“

7. И на крају нам реците савет за дуг живот?

„Савет за дуг живот: што више јести здраву храну, али ону коју нађеш у природи: сремуш, зеље, коприву, боровницу, млечницу, купине, дивље јагоде… Физичка активност, рад, умереност и рано легање и рано устајање.“Надам се да сте кроз овај интервју сазнали више о животу у прошлости и добили савет за дуг и здрав живот.

Магдалена Максимовић

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter
error: Садржај је заштићен !!