Мала школа новинарства: Интервју са занимљивом особом из окружења

Млади новинари „ Психолошког центра Костолац „ добили су задатак да направе интервју са једном занимљивом особом из окружења. Са стеченим знањима о тајнама и техникама вођења интервјуа, озбиљно и одговорно приступили су обављању добијеног задатка.

„Психолошки центар Костола“ честита Дуњи Вулић и Ђурађу Благојевићу на успешно обављеном интервјуу који преносимо у целости.

Интервју са занимљивом особом из окружења

Данас вам представљамо нашу занимљиву особу из окружења, која је и више него заслужила ову титулу, али не због своје каријере као такве, већ због онога што јој доприноси својим карактером и харизмом. Такви људи су лидери у каквој год сфери да су се показали, а Виолета Мишић је прави пример једног подобног и одговорног вође на послу. Она ради као шеф смене у филијали Војвођанске банке у Пожаревцу, а из овог интервјуа ћете сазнати шта одликује једног савесног банкара, да ли је могуће волети овако стресан посао, али и колико је напорно радити под ванредним условима.

Сигурни смо да постоје неке одређене способности које мора да поседује један успешан банкар. С обзиром да је свакодневни стрес на послу издржив једино у ефикасном и здравом окружењу, шта сматрате да Ви и Ваше колеге делите као заједничке врлине које Вам помажу у банкарству?

Виолета: Колеге са којима радим свакодневно су веома посвећене свом послу и клијентима. Клијенте уважавамо и понашамо се као да се ради о здрављу, а не о новцу. Потребе клијената и решење недоумица које имају су нам на првом месту. Ово су практично главне врлине. Стручност и знање се подразумева, али преданост клијентима је главна одлика. Уз то се увек трудимо да посао завршимо у пријатељском тону, и међусобно и са клијентима. Често се дешава да клијенти са нама деле приватне проблеме и радости, осећају се често као да су дошли у други дом, а не у банкарску установу.

Још један фактор који, сложићете се, игра велику улогу у свим изазовима којима сте свакодневно изложени, јесте љубав према ономе што радите. То не мора нужно да буде везано за забаву и пријатност на послу, већ и за оно за шта се залажете и што постижете у контакту са људима. Дакле, мислите ли да на посао одлазите са осмехом?

Виолета: Посао у банци је врло динамичан. У сваком тренутку имамо бар три различите врсте посла у оптицају. Дешава се да паралелно одговарамо на фиксни, мобилни телефон и успут информишемо клијента коме може да се обрати. Обрађујемо предмет једном клијенту, а у међувремену нас колега консултује или нас неко зове из централе ради информације. Ниво стреса је висок, али свакодневни рад са клијентима који нас доживљавају као њихове личне банкаре и саветодавце, добри односи у колективу, међусобна сарадња и помоћ, доприносе да дан протекне у реду и да пролете сати које проведемо на послу.

Подразумева се да је рад под маскама и у рукавицама врло тежак и напоран. Како изгледа банкарство у ванредним околностима?

Виолета: Рад у банци је иначе напоран, а у ванредним околностима је још тежи. Клијенти нас неретко не чују лепо, па се дешава да сви причамо гласно како би нас чули. Тако настаје жамор и бука у банци. Углавном се насмејемо оваквим ситуацијама, трудимо се да будемо позитивни, срдачни, да клијенте умиримо и уверимо да су сигурни у банци и да ће добити потребне информације и услуге.

На крају, желели бисмо да Вас питамо чега млади треба да се држе при одабиру каријере, односно који је Ваш савет нашим читаоцима?

Виолета: Свако мора наћи личну мотивацију и циљ. Некоме је то зарада, некоме је радно време, динамика, окружење, али свако мора бити свестан личних афинитета. Што се знања и способности тиче, не постоји посао који се не може научити, уколико смо добро мотивисани. Мени је лично било битно да имам устаљено радно време, динамичан посао, пун изазова и могућности за даљим учењем и напретком. Волим тимски рад, контакт са клијентима и изазове у виду решавања разних ситуација на послу.

За Малу школу новинарства Дуња Вулић и Ђурађ Благојевић

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter