Настављени радови на изградњи блока Б3
Изградња блока „Kостолац Б3“ омогућава покретање српске привреде и дугорочно ће повећати сигурност српског енергетског система
У ЕПС-овом огранку у Kостолцу напредује реализација једног од највећих инвестиционих пројеката у Србији којим ће енергетски систем добити нови производни блок снаге 350 мегавата у Термоелектрани „Kостолац Б“. После готово три деценије „Електропривреда Србије“ гради модеран, ефикасан блок, који ће испуњавати све домаће и европске еколошке стандарде. Техничке карактеристике новог блока подразумевају вредност емисија у дозвољеним граничним вредностима, и то сумпор-диоксида до 150 мг/м3, једињења азота до 200 мг/м3 и прашкастих материја до 10 мг/м3.
Вредност инвестиције у оквиру друге фаза пакет-пројеката „ТЕ Kостолац Б“ је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу блока „Kостолац Б3“ 613 милиона долара. Пројекат се реализује у сарадњи са партнерима из Kине и укупно 85 одсто средстава за финансирање пројекта обезбеђено је из дугорочних кредита кинеске Ексим банке, док 15 одсто средстава обезбеђује ЕПС. Рок отплате кредита је 20 година, укључујући грејс период од седам година и фиксну камату од 2,5 одсто годишње. Друга фаза пројекта обухвата и део који се односи на повећање производних капацитета копа „Дрмно“ са девет на 12 милиона тона угља годишње изградњом шестог јаловинског система. Тај део инвестиције вредан је 97,6 милиона долара и радови на изградњи јаловинског БТО система су завршени.
Пројекат је комплексан и захтева обимне припреме планова и документације пре почетка и током реализације, као и испуњавање различитих услова за добијање дозвола. Према условима Републичког завода за заштиту споменика културе о примени мера заштите у заштићеној зони археолошког локалитета Виминацијум, завршени су археолошки истражни радови на локацији будућих објеката блока „Kостолац Б3“, а такође је од Министарства заштите животне средине добијена и сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину. Пројекат се реализује уз успешну сарадњу са суседном Румунијом, у складу са конвенцијом ЕСПОО о прекограничном утицају на животну средину.
– Пројекат је због бржег добијања грађевинских дозвола, као и почетка радова, подељен на 14 фаза. Радови се интензивно изводе у три правца: израда пројектне документације и прибављање дозвола и сагласности, затим израда и испорука опреме, као и извођење радова на локацији. Један од главних предуслова за почетак израде опреме и почетак извођења радова на градилишту је израђена документација, као и добијање сагласности од одговарајућих институција – рекао је Жељко Лазовић, руководилац портфолија кључних инвестиција ЕПС-а.
Сва документација у потпуности се усклађује са прописима Републике Србије. У периоду од 2016. године до данас добијена је енергетска дозвола, затим решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта, а потом и локацијски услови од Министарства грађевине и саобраћаја.
– До сада је добијено осам грађевинских дозвола, које обухватају више од 85 одсто пројекта, чиме се отворила могућност извођења значајних радова на градилишту – истакао је Лазовић.
Предуслов за почетак производње опреме је давање сагласности техничке контроле на пројектну документацију, као и усвајања документације контроле квалитета. До сада је техничка контрола усвојила пројекат за грађевинску дозоволу, а усвојена је и документација система квалитета (QЦП, ЕQЦП и ИТП).
У јануару 2019. године Фидиц инжењер је послао обавештење да су испуњени услови за почетак производње главне опреме – котла, турбине и генератора. У овом тренутку предвиђено је око 130 различитих произвођача делова и опреме на пројекту, док је предвиђени број планова испитивања и контролисања око 500, од чега је одобрено 80 одсто.
Почела је производња опреме за систем хемијске припреме воде, црпну станицу, димњак, ГТС (главни технолошки систем), постројење одсумпоравања димних гасова, систем кречњака и влажни електрофилтер. Напредак извођења радова на градилишту условљен је израдом пројеката.
– Припремни радови за цело градилиште обухватају изградњу привремених саобраћајница, ограде градилишта, напајање градилишта електричном енергијом, водом, израду канализације и свега неопходног за несметан и безбедан рад на градилишту. Сарадња са кинеском страном је на завидном нивоу. Очекујемо да до краја 2019. године завршимо генератор, део котловског постројења, загрејаче високог и ниског притиска и деаератор и челичну конструкцију котла, а затим да се почне производња на осталој опреми за коју се буду стекли услови – рекао је Лазовић.
Планирано је да се до краја године заврше и грађевински радови на системима хемијске припреме воде, димњаку и пумпној станици.
– План је и да се за систем ГТС заврши темељ и почне монтажа челичне конструкције, као и да почну радови на системима за одсумпоравање димних гасова, кречњака, као и влажном електрофилтеру – додао је Лазовић.
Техничка спецификација
Очекивана годишња производња Б3 је око 2,5 милијарди киловат-часова електричне енергије. Остали технички параметри су:
– номинална снага – 350 МW
– параметри свеже паре – п=254 бар и т=571 Ц
– продукција свеже паре за номиналну снагу – 971 т/х
– годишње часовно ангажовање блока – 7.500 х
Партнери
Пројекат у Kостолцу реализује се на основу међудржавног споразума Србије и Народне Републике Kине о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре, укључујући и област енергетике. Пакет-пројекат за ТЕ „Kостолац Б“ оквирно је уговорен 2010. године са компанијом ЦМЕK (Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион), једном од две највеће кинеске компаније из области енергетике, и одвија се у две фазе.
Извор: „Енергија Kостолац“
