Новинарска секција ОШ “Јован Цвијић” на путевима историје

Чланови Новинарске секције Основне школе „Јован Цвијић” Костолац, заједно са својим наставницама српског језика и књижевности Магдаленом Реџовић и Горданом Славковић и замеником директора школе, Сашом Цветковићем у петак, 7. јуна били су у посети Археолошком налазишту „Виминацијум”. Обилазак парка трајао је два сата и обухватао је неколико локалитета. Најпре су обишли маузолеј у којем је највероватније сахрањен римски император Хостилијан, затим су обишли римске терме, амфитеатар, римску палату императора и плаву собу са најстаријим христовим монограмом. Такође погледали су и макету града са идеалним реконструкцијама античких објеката у одговарајућој размери.

Простор некадашњег римског града и војног логора Виминацијума (више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије) налази се данас испод обрадивих површина, а предмети и фрагменти предмета из римског периода расути су у ораничним браздама. У последње три деценије XX века обављена су истраживања виминацијумског града мртвих или некропола и до сада је откривено више од 13 500 гробова.

 

 

Ученици су најпре обишли маузолеј. У средишњем делу маузолеја налази се централна грађевина димензија 5 x 5 метара која је зидана од зеленог шкриљца заливеног малтером. На угловима објеката су камени постаменти који су носили стубове. У централном делу овог објекта налази се гробница. Покојник је спаљен на лицу места и на том месту је израђена посебна дрвена констукција која је носила тело покојника. Веома је интересантно да је после сахране и набаченог танког слоја земље од неколико центиметара, цео простор затворен каменом и веома обогаћеним кречним малтером. Овај начин сахране познат као бустум, иако познат из литературе веома ретко се налази. Поготово је изузетан у условима када постоји маузолеј.

 

 

Чланови Новинарске секције су затим обишли терме. Оне не представљају само места за одржавање хигијене већ и места за одмор и разне друштвене активности. По свом архитектонском склопу терме представљају објекте који су се разликовали од града до града. Терме су очуване у нивоу хипокауста на коме се могу пратити више фаза изградње. Остаци фреско-малтера указују да су терме биле раскошне. Под старијих терми који се налазио на стубићима од опека био је прекривен мозаиком. Велики број жижака указује на чињеницу да су терме коришћене и ноћу.

 

 

Локалитет који им је заокупирао посебну пажњу био је амфитеатар, римскa грађевинa великих димензија, са ареном у средишту и уздигнутим седиштима распоређеним око ње. Амфитеатри су грађени за одржавање спектакла, који је комбинујући утицаје из Етрурије, Јужне Италије и Грчке, у периоду римске доминације обухватао гладијаторске борбе, борбе између дивљих животиња, лов на животиње, егзекуције осуђеника и друга надметања.

 

 

У повратку ученици су посетили и Цркву Св. Великомученика Георгија у Старом Костолцу.  Црква је задужбина Драгутина Г.Тодића, бродарског капетана и бродовласника из Београда, и његове супруге Лепосаве рођ. Радисављевић – Теодоровић. Црква  поседује три вредне иконе које су рад једног од највећих српских сликара Уроша Предића. Реч је о иконама Светог Ђорђа, Светог Игнатија и Светог Прокопија, које су рестауриране и конзервиране, захваљујући личном ангажовању костолачке сликарке Снежане Милошевић, уз подршку костолачког огранка „Електопривреде Србије“.

 

 

Црква је сазидана на месту „Мали Град” које  је  задужбинар изабрао  због његовог историског значаја. На овом месту – платоу, у раном неолиту 3200. године пре нове ере постојало је насеље. У касноантичком периоду IV век нове ере, постојало  је утврђење   које  је цар Јустинијан обновио. Некадашње седиште епископије Горње Мезије у костолцу – Виминацијум из IV века било  је на истом месту. Седиште се обнавља у IХ веку, под именом   Епископија и град Браничево. На платоу се налази и спомен костурница изгинулим незнаним јунацима за одбрану Србије  1915. г.Из таквих историских разлога је задужбинар сазидао цркву у Старом Костолцу. Црква  је започета, освећењем темеља 9. јуна 1923. године, од стране Епископа Браничевског Митрофана. У сам темељ цркве је узидана повеља која је написана на пергаменту. Повељу  је том приликом прочитао присутном народу, учитељ, и управитељ Костолачке основне школе Константин С. Богдановић. На саму повељу своје потписе су ставили сви присутни представници цркве, државе, и школске власти, председник и деловођа општинског суда у Костолцу, Дрмну и Кленовнику.

Ношени дивним утисцима, чланови новинарске секције су изразили жељу да сваке године посећују значајна места Браничевског округа, како би се упознали са богатом историјом нашег краја.

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter

Budi prvi koji postavlja komentar on "Новинарска секција ОШ “Јован Цвијић” на путевима историје"

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*


error: Садржај је заштићен !!