Са скупа „Електроенергетика у региону – развој тржишта“

Да би се постигло више резултата у енергетском повезивању региона, неопходно је да се измени
и уговор о оснивању Енергетске заједнице, на чему се ради. Очекује се да ће измењени уговор
бити усвојен до половине године, а примењен до краја 2019. Још неки од услова су потпуна
имплементација Трећег енергетског пакета, успостављање тржишта „дан унапред” и партнерство са неком од земаља чланица MRC (Multi Regional Coupling), истакла је Јасмина Трхуљ, шеф сектора за електричну енергију Секретаријата Енергетске заједнице Југоисточне Европе.

Мали број крајњих купаца на западном Балкану користи могућности отвореног тржишта електричне енергије и само око 0,5 одсто променило је снабдевача. Разлози за то су ниске и регулисане цене, али и што нису све земље у региону отвориле своја тржишта у потпуности. У региону је неопходна и бржа примена уговорених обавеза према Енергетској заједници, закључак је међународне стручне конференције „Електроенергетика у региону – развој тржишта“, одржане у Београду 31. јануара 2019. у организацији интернет часописа Балканмагазин, под институционалним покровитељством Министарства рударства и енергетике.
Уласком у Енергетску заједницу југоисточне Европе, земље западног Балкана прихватиле су обавезу да отворе тржиште електричне енергије.
У појединим земљама либерализација тржишта се мање или више успешно спроводи, док у другим није ни почела.

 

 

Значај регионалне интеграције огледа се у величини тржишта западног Балкана. Тржиште ЕУ обухвата 21 земљу и представља око 90 одсто укупне потрошње електричне енергије у ЕУ. Поредећи с тим, потрошња региона западног Балкана је 2,5 одсто укупне потрошње. Један од примера је и чињеница да је величина црногорског тржишта тачно један промил европског.
Ово нам говори зашто је важна најпре регионална интеграција, а затим и интеграција са Европском унијом – рекла је Јасмина Трхуљ, шеф сектора за електричну енергију Секретаријата Енергетске заједнице Југоисточне Европе.
Угаљ је доминантни ресурс за производњу електричне енергије на западном Балкану са уделом већим од 50 одсто, остатак је из хидросектора, док се само око четири одсто добија из обновљивих извора. Од 1. јануара 2018. године ступила је на снагу Директива о великим ложиштима и у складу са њом неке од термоелектрана мораће да ограниче рад или да се затворе до 2023. године. Код обновљивих извора енергије доминирају мале хидроелектране са око 70 одсто, удео енергије ветра је око 20 одсто, док од Сунца добијамо око седам одсто електричне енергије у региону.
У региону се и даље више електричне енергије троши него што се производи, тако да има простора за изградњу нових капацитета.
На нивоу региона више електричне енергије се увезе него што се извезе. Постоје изражени дистрибутивни губици, али са тенденцијом опадања из године у годину. Губици на нивоу региона су око 13 одсто. Када говоримо о отварању тржишта, на нивоу малопродаје само око 0,5 одсто крајњих купаца користи предности отвореног тржишта и променило је снабдевача.
Овако мала бројка произилази из чињенице да није у свим земљама потпуно отворено тржиште и да немају сви купци прилику да бирају снабдевача – рекла је Трхуљева. Најнижа цена електричне енергије у ЕУ је на нивоу највише цене у региону. Бугарска, као чланица ЕУ са најнижом ценом електричне енергије, у рангу је са Црном Гором, где је струја најскупља, има цену од око 10 евроценти по киловат-сату.
Земље у региону још немају обавезу да плаћају таксу за емитовање угљен-диоксида, која је 22 евра по килограму. Када би се примењивала, могла би да увећа цену електричне енергије у региону и за око 30 одсто – оценила је Трхуљева.
Организовано тржиште електричне енергије „дан унапред“ у региону постоји само у Србији, на SEEPEX берзи, док остале земље региона за то још нису оформиле берзе. Најближа томе је Црна
Гора. За потпуну интеграцију тржишта западног Балкана са тржиштем ЕУ неопходно је да се унапреде и изједначе правни оквири. Земље ЕУ имају однос према земљама западног Балкана као према трећој страни и нису у обавези да примењују важећу регулативу за алокацију преносних капацитета (Capacity Allocation & Congestion Management – CACM).

Извор: ЕПС Енергија

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter

Budi prvi koji postavlja komentar on "Са скупа „Електроенергетика у региону – развој тржишта“"

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*


error: Садржај је заштићен !!