Proces liberalizacije tržišta i unapređenje trgovine strujom u Srbiji i regionu mora da se ubrza i osavremeni u skladu s praksom razvijenih zemalja EU
Postepeno podizanje cene električne energije do tržišnog nivoa uslov je za jačanje konkurencije i razvoj tržišta u Srbiji, ocenili su učesnici međunarodne konferencije „Regionalno tržište električne energije“.
– Regulisane cene električne energije za garantovano snabdevanje domaćinstava i malih kupaca u Srbiji ispod su tržišne i ekonomski opravdane cene. Postepeno podizanje tih cena do tržišnog nivoa predviđeno je i Strategijom energetike – rekla je članica saveta Agencije za energetiku Srbije Ljiljana Hadžibabić na skupu u organizaciji portala Balkanmagazin.
Hadžibabićeva je istakla da je uz povećanje cene potrebno istovremeno zaštititi energetski ugrožene kupce.
Prema procenama, u Srbiji između 300.000 i 400.000 energetski ugroženih kupaca ima uslove da koristi električnu energiju po povlašćenim cenama, a u prošloj godini samo 68.000 je to pravo i iskoristilo. Zbog toga, ali i zbog razvoja tržišta električne energije, neophodna je edukacija kupaca.
Liberalizacija tržišta, koja je nastupila 2015, omogućava ili će vremenom postići preduslove za dalji razvoj, kao što su nezavisnost operatora mrežnih sistema, ravnopravnost i transparentnost, povećanje konkurencije i tržišne cene, odnosno ukidanje regulisanja cene električne energije. Analiza Agencije za energetiku iz maja 2017. pokazala je da se još nisu stekli uslovi za prestanak regulacije cena električne energije u Srbiji.
S druge strane, konkurencija je povećana. Na konferenciji je rečeno da je u Srbiji licencirano ukupno 106 snabdevača električnom energijom, od kojih je aktivno 60, a svega 12 kompanija snabdeva krajnje kupce. Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom JP EPS, rekao je da sa godišnjom proizvodnjom od oko 35 milijardi kilovat-sati električne energije EPS čini oko jedan odsto ukupne proizvodnje u Evropi.
– Prema sadašnjim cenama električne energije, izgradnja velikih kapaciteta na konvencionalne izvore nije isplativa. Potrebno je uvođenje kapacitivnih mehanizama, kao što se za korišćenje obnovljivih izvora energije daju podsticaji – rekao je Vlaisavljević.
On je dodao da je problem ako je regulisana cena znatno niža od tržišne cene električne energije.
– Ako je regulisana cena daleko od tržišne, onda to nije dobro, ne samo za funkcionisanje tržišta već i za investicije u to tržište – rekao je Vlaisavljević.
Tržište električne energije u Srbiji otvoreno je za sve kupce, ali domaćinstva i mali kupci s potrošnjom do 30.000 kilovat-sati godišnje imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama. Glavne karakteristike regionalnog tržišta su da nema gradnje baznih elektrana, gradi se samo ono za šta država daje subvencije, zaštita životne sredine zahteva velika ulaganja, a teško se nabavljaju sredstva, dok je povećanje efikasnosti elektrana skupo. Na konferenciji je rečeno da ceo proces liberalizacije tržišta i unapređenje trgovine strujom u Srbiji i regionu mora da se ubrza i osavremeni u skladu s praksom razvijenih zemalja EU.
Transparentno
Milan Janković, direktor Direkcije za tržište električne energije „Elektromreže Srbije“, rekao je da bi EMS do kraja godine trebalo da počne izdavanje garancije porekla isporučene električne energije, što je deklarisanje izvora proizvodnje.
– Obaveza je i objava 100 odsto ključnih tržišnih podataka, a EMS očekuje da uskoro bude u grupi EU operatora koji to poštuju. To podrazumeva podatke o ispadima elektrana, sve informacije za ono što dolazi u bliskoj i daljoj budućnosti i retrospektiva onoga što se desilo, a sve u cilju što javnije trgovine – rekao je Janković.
Izvor: EPS Energija
