У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 12. новембра, одржано је књижевно вече посвећено стваралаштву Ане Хранисављевић, професорке српског језика и књижевности и библиотекарке, која је представила своју збирку поезије „Метафизичка глад“.
Ана Хранисављевић књижевности приступа из различитих углова – као ауторка, књижевна критичарка, уредница, професорка и библиотекарка. Посебно је посвећена раду са децом и младима, развијању љубави према читању и подстицању њиховог стваралаштва. Овога пута, посетиоци су имали прилику да упознају њену ауторску страну кроз разговор о поезији, инспирацији и темама које је покрећу.
Већ сам наслов збирке наводи на размишљање о дубокој, унутрашњој човековој потреби за смислом, љубављу, духовношћу и спознајом. У Аниним стиховима препознају се лични немири, преиспитивања, питања пролазности и човекове судбине, али и непрестано трагање за оним суштинским што животу даје значење.
О Анином стваралаштву говорила је Татјана Живковић, дипломирани библиотекар саветник, која је присутнима прочитала део рецензије књижевника Пека Лаличића.
Говорећи о настанку збирке, Ана је открила да су песме настале пре више од десет година, али да је тек сада осетила потребу да их објави и подели са читаоцима. Осврнула се и на значење самог наслова, објашњавајући да метафизичка глад представља човекову унутрашњу потребу која се јавља онда када материјално више није довољно и када се трага за нечим што превазилази свакодневно и видљиво.
Ауторка је истакла да није желела да сама чита своје стихове, јер су настали у једном ранијем периоду њеног живота, током личног сазревања, па јој се данас чини као да припадају некој другој страни њеног бића. Зато су њене песме, уместо ње, читали пријатељи: Миланка Голубовић, Војкан Ивковић, Валентина Вања Дабић, Александра Љубисављевић, Јасмина Вучковић, Јадранка Светозаревић, Ивана Мартиновић Никодијевић, Слађан Мартиновић, Данијела Панић и протојереј Драган Дешић. Посебно емотиван тренутак био је и обраћање Бранислава Петровића, професора српског језика и књижевности, који је говорио о Ани као својој некадашњој ученици.
Током вечери било је речи и о раду Удружења стваралаца „Град од речи“, чији је Ана један од оснивача, као и о значају окупљања, повезивања и подстицања књижевног стваралаштва.
Музички програм употпунили су Алекса Ђорђевић и Саша Васић, доприносећи посебној атмосфери ове књижевне вечери.
Модератор програма била је Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник.
Ово књижевно дружење имало је и посебну, племениту димензију – било је хуманитарног карактера. Током вечери прикупљани су добровољни прилози за помоћ малом Јакши Јовићу из Пожаревца, дечаку коме су потребна средства за лечење у иностранству. Тако су књижевност, пријатељство и уметност још једном показали своју снагу да окупљају људе око онога што је најважније – доброте, солидарности и човечности.
Вече испуњено поезијом, музиком, пријатељством и искреним емоцијама оставило је снажан утисак на присутне, потврђујући да књижевност није само простор за сусрет са речима већ и прилика за сусрет људи, размену осећања и чињење добрих дела.