Полагањем венаца на споменик Српском војнику у Косовској улици у Пожаревцу је обележен Дан примирја у Првом светском рату. Венце су положиле делегације Града Пожаревца, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, војске, полиције, борачких организација и политичких партија.
Присутнима се обратио градоначелник Пожаревца Саша Павловић, који је подсетио на значај овог историјског датума и огромну жртву коју је Србија поднела у Великом рату.
Саша Павловић истакао је да је Србија слободу платила губитком готово трећине становништва и више од половине мушке популације, нагласивши да готово да нема породице која у том рату није изгубила некога свог.
Он је поручио да споменик представља вечни симбол храбрости и жртве српског народа, од преласка Албаније и опоравка на Крфу до пробоја Солунског фронта.
Осврћући се на симболику Наталијине рамонде, цвета феникса, Павловић је истакао да она најбоље осликава снагу и обнову Србије након страдања.
„Наша је дужност да ту жртву никада не заборавимо. Сећање на јунаке са Цера, Колубаре, Кајмакчалана и браниоце Пожаревца није само окренуто ка прошлости већ је наш путоказ за будућност”, поручио је градоначелник.
Испред Града Пожаревца венац су положили градоначелник Саша Павловић и председник Скупштине Града Пожаревца Прим. Др Срећко Босић
Испред Градске општине Костолац венац су положили заменик председнице Скупштине Градске општине Костолац Милан Ђаловић и заменик председника Градске општине Костолац Далибор Илић
Дан примирја је дан капитулације Немачке у Првом светском рату. Република Србија овај дан обележава као државни празник од 2012. године.
Сећање на 11. новембар када је потписано примирје у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компијен у Француској.
Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај. Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Симбол овог празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања. Само тридесетак биљних врста има ту особину. Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).
