У склопу пројекта „Моја Србија“ испред Спомен-обележја палим Костолчанима у ратовима од 1990. до 1999. године, у уторак, 5. августа одржана је приредба у част хероја који су животе положили за отаџбину. Окупљени чланови породица палих бораца, представници Градске општине Костолац, удружења ветерана, гости као и бројни грађани Костолца одали су пошту својим најхрабријима.
Програм је започео интонирањем химне „Боже правде“ у интерпретацији Марије Дражић, након чега су водитељи приредбе, Милица Ристић и Лазар Антић, поздравили присутне и у уводним речима подсетили на значај жртве коју су пали борци поднели у време распада заједничке државе.
Венце су на спомен обележје положили представници породица палих бораца, Удружења српски ратни ветерани Костолац, Градске општине Костолац, Удружења српски ратни ветерани, Психолошког центра Костолац, Удружења потомака ратника од 1912-1920, СУБНОРА Лаћарак и СУБНОРА ДИВОШ као знак дубоког поштовања и захвалности према нашим храбрим суграђанима и свим палим борцима.
Након полагања венаца од стране званичних делегација, одржан је минут ћутања у част палих јунака.
Уследила су обраћања Оливере Хајровић, руководиоца Психолошког центра Костолац и координатора пројекта „Моја Србија“, која је истакла значај неговања културе сећања међу младима, као и Ђорђа Бараксадића, председника Удружења „Српски ратни ветерани“, који је говорио о значају памћења и поштовања према палима.
У централном делу програма, са дубоким поштовањем, прозвана су имена 12 палих Костолчана: Драган Бауман, Драгиша Благојевић, Борис Дураковић, Горан Лазић, Драган Стаменковић, Драгослав Станић, Миодраг Стојимировић, Зоран Марковић, Лепомир Максић, Предраг Јовановић, Никола Јосић и Предраг Игњатовић.
Уметнички део програма употпунили су наступи Наталије Станојевић и Александре Пајовић са песмом „Јунаци са Кошара“, као и дечјег хора „Моја Србија“, који је под диригентском палицом Марине Стевић извео песму „Србијо, мајко“.
Приредба је организована са посебним осећајем части, поштовања и одговорности, са поруком да херојство никада не сме бити заборављено, а слобода коју данас уживамо — никада узета здраво за готово.
