Рудари „немају ни светак ни петак“, већ радне и нерадне дане. А Угљени систем на копу „Дрмно“ ради 24 сата и познаје само ужурбане дане – нема предаха ни тишине. Кота – 150 метара испод нивоа Дунава. Циљ – испоручити потребне количине угља за рад термоелектрана и производњу електричне енергије. У сложеној динамици, преплиће се рад багера, помоћних машина, трака, али најважнија карика су људи – њихово знање, искуство, планирање, размена информација, доприносе да се остваре задати производни планови, уз очување безбедности и здравља на раду.
На Површинском копу „Дрмно“ ради БТД систем, који обухвата три багера и четири бандвагена, сложен и велики систем трачних транспортера који пребацују све што се откопа ка термоелектранама. Уз то, на Угљеном систему у сваком тренутку се налази стотинак рудара, а овом броју треба додати и људе ангажоване у помоћној механизацији, који такође чине важну карику у колективу БТД система.
Да би се производња одвијала без застоја, рудари размењују информације током читавог дана. Примера ради, у току прве смене, рударски пословођа Слободан Павловић прими више од 50 позива од својих колега на БТД систему, а томе треба додати и практично сталну комуникацију путем радио станица.
– Не може се постићи ништа без добре организације. Иза свих бројки о производњи, налазе се људи који су спремни да заједничким снагама приону на посао и ураде оно што се тражи од њих. Реч о послу који тражи потпуну посвећеност јер Угљени систем ради непрестано. Захтева се велика усклађеност свих укључених у производни процес, информације стално пристижу и ситуација се непрестано мења. Производња угља је специфична и рад на БТД систему се не може поредити са откопавањем јаловине. Овде је у сваком тренутку присутна свест да планирана количина угља треба да се испоручи термоелектранама и све снаге се усмеравају у том правцу – рекао је Павловић и додао да када је потребна припрема за померање трака, захтевамо много машина, које тражимо и од ПД „Аутотранспорт“ и од наших колега из Сектора помоћне механизације. Према његовим речима, на терену су увек и помоћне машине, без којих би рад био незамислив.
О динамици рада на Угљеном систему разговарали смо и са сменским рударским надзорником Марком Миленовићем, који на копу ради већ 10 година.
– Након добијања радних задатака од претпостављеног на Угљеном систему, следи даља организација посла у мом делокругу. Понекад је то да се багер транспортује на нову позицију, ако дође до застоја у раду, користимо га и за чишћење машина и све што се може урадити у том временском оквиру. Посао је комплексан, због саме конфигурације терена, као и багера, ради се уз велику опрезност и промишљеност, јер је здравље и безбедност на раду најважнији сегмент посла, односно да се сви запослени на крају радног дана безбедно врате својим кућама – рекао је Миленовић.
С обзиром да се налази у непосредној близини Дунава, коп „Дрмно“ се сврстава у заводњене, тако да је и борба са водом свакодневни задатак костолачких рудара.
– Наша Служба одводњавања, као и ПД „Георад“, ствара предуслов да уопште и почнемо са радом. На самом копу, наша позиција се налази на најнижем нивоу, тако да се сви водени токови сливају баш ка нама. Редовним обиласком терена, проверавамо да ли је на површину избила нека нова „водена жила“ коју треба регулисати. Захваљујући колегама из одржавања, машинске и електро струке, све што „шкрипи“ решавамо брзо и у ходу, без њих не би могао ни да се замисли један дан на Угљеном систему. Сви производни успеси Угљеног система подједнако припадају и њима, као и нама рударима – закључује Миленовић.
