Почаст Ђорђу Вајферту, зачетнику рударства у Костолцу
У уторак, 5. августа, код спомен бисте Ђорђу Вајферту у Костолцу одржана је свечана приредба у оквиру пројекта „Моја Србија“, у организацији Психолошког центра Костолац, под покровитељством Градске општине Костолац. Техничку подршку пружио је Центар за културу Костолац.
Свечаност је започела у 10 часова, уз присуство бројних гостију, представника Градске општине Костолац, волонтера и грађана.
Програм су водили Милица Ристић и Лазар Антић, који су у уводним речима подсетили на значај Ђорђа Вајферта и његовог дела. Подсећање на овог великог човека започело је интонацијом Рударске химне, у извођењу волонтерке Марије Дражић, која је својим гласом додала свечан тон догађају.
Уследило је полагање венаца: у име Градске општине Костолац, као и у име волонтера „Психолошког центра“, што је био симболичан гест поштовања према Вајфертовом делу и рударском наслеђу Костолца.
Посебан део програма посвећен је био животу и раду Ђорђа Вајферта. Волонтерке Дуња Димитрић и Софија Стојићевић кроз надахнуто казивање приказале су пут овог визионара – од пивара до великог индустријалца, од добротвора до симбола српског напретка и хуманости. Њихово излагање подсетило је публику на дубоки траг који је Вајферт оставио у образовању, култури, финансијама и привреди Србије.
Публика је с пажњом слушала приче о Вајфертовом животу, његовим бројним доброчинствима, као и о љубави коју је осећао према Србији, иако је по пореклу био Немац. Његове речи „Ја сам живео и борио се као Србин, и као такав желим да умрем“ остале су упечатљиви моменат целе свечаности.
У завршном делу програма пуштен је Марш костолачких рудара, музичко дело чешког композитора Војтеха Шистека из 19. века, које је годинама било заборављено, а сада поново оживљено у част града рудара.
На самом крају, свечаност је симболично затворена наступом „малих креативаца“ – деце која су, излазећи једно по једно, носила речи које осликавају лик и дело Ђорђа Вајферта: поштење, рад, хуманост, патриотизам, напредак, будућност… Завршна порука – „Моја Србија“ – изазвала је снажан емоционални одјек међу присутнима.
Свечаност код бисте Ђорђа Вајферта није била само културни догађај, већ и снажна порука да је сећање на великане попут њега кључно за очување националног идентитета и подстицај новим генерацијама да стварају с љубављу и одговорношћу за своју земљу.
Вајферт је био творац модерног рударства. Отворио је једанаест рудника у Југославији, међу којима и рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова „Рупље” и злата „Рукмалне”. Године 1870. отворио је први рудник у Старом Костолцу, а затим 1883. и у околном селу Кленовник. Од костолачког угља, засијала је прва сијалица у Београду.
