Изградња првог ветропарка „Електропривреде Србије“ у Костолцу у самој је завршници. Монтирано је свих 20 ветрогенартора – на локацији Дрмно, у атару села Брадарац налази се седам, на локацији Петка три, на локацији Ћириковац четири и на локацији Кленовник шест ветрогенератора − рекао је Предраг Ђорђевић, руководилац пројекта изградње ветропарка „Костолац“.
Он је на конференцији „Зелена агенда и одрживи развој“ у Археолошком парку „Виминацијум“ истакао да је сада фокус на изградњи трафостанице, прикључног разводног постројења и унутрашње кабловске мреже.
– Ветропарк „Костолац“ је добар пример како копови могу да се користе за развој пројеката обновљивих извора енергије. На тај начин се добија чиста енергија из ветра што је важно за грађане који живе у околини Костолца и Пожаревца, али и шире, јер ће се енергијом произведеном у ветропарку снабдевати домаћинства у целој Србији – поручио је Ђорђевић.
Да се ради о великом подухвату потврђује податак да ће ветропарк „Костолац“ годишње производити око 187 гигават сати електричне енергије, што је довољно за снабдевање око 30.000 домаћинстава.
– Пројекат подразумева и постављање средњенапонског 35 kV кабла, за који су добијене све дозволе и сагласности надлежних органа и институција и који ни на који начин не угрожава безбедност грађана нити утиче на остале инсталације ни инфраструктуру. Такође, ЕПС је за потребу изградње ветроелектране „Костолац“ израдио Студију о процени утицаја животне средине и мониторинг птица и слепих мишева, на коју је сагласност дало Министарство за заштиту животне средине . Студија је показала да ветропарк нема негативног утицаја на животну средину, околно становништво и фауну. И након пуштања у рад ЕПС ће урадити и једногодишњи мониторинг птица и слепих мишева по захтеву немачке развојне KfW банке као зајмодавца и Завода за заштиту природе Србије – закључио је Ђорђевић.
Пројекат изградње ветропарка „Костолац“ реализује се у складу са стратешким циљевима Србије у области обновљивих извора енергије утврђених Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године с пројекцијама до 2030. године.
