У недељу 18. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит Браничевски Игњатије служио је Свету архијерејску Литургију у Храму Светог Георгија у Селу Костолцу поводом обележавања значајног јубилеја овог светог храма, 100 година од освећења.
Поред бројних верника Светој архијерејској Литургији у Храму Светог Георгија присуствовали су Њ.К.В. Принц Наследник Филип и принцеза Даница Карађорђевић, као и представници Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Месне заједнице Село Костолац и директори јавних предузећа и установа. Том приликом, Граду Пожаревцу и Градској општини Костолац уручене су Архипастирске Грамате.
Након Божанске Литургије уприличен је културно – уметнички програм у коме су учествовали: Ансамбл „Лирика“из Пожаревца, вокални солисти Слободан Јанковић и Бисерка Митић, уз музичку пратњу на хармоници Златибора Митића, као и КУД „Божидар Димитријевић – Козица“ из Дрмна.
Програм је обогаћен краћим драмским комадом (драмулет) који носи назив „Под сенком крста и части“, у изведби глумаца позоришта „Castellum“ Дејана Милошевића и Тее Пућо. Наратор: Драгиша Миљковић. Сценарио је написала Славица Пејовић, према књизи учитеља Константина Богдановића, која носи назив „Драгутин В. Тодић , велики хришћанин и родољуб“.
Поздравним говором добродошлице све присутне поздравио је протојереј Петар Ражић свештеник Старокостолачке парохије.
Присутни су могли да погледају Изложбу слика Удружења ликовних стваралаца Костолац „Спектар“ која носи назив „Тодићева црква кроз очи уметника“. Аутори слика на изложби су: Горан Стевић, Марија Станковић, Славица Ридег, Душан Томашевић, Сандра Јаковљевић Милошевић, Иван Ковачевић, Александар Брзановић, Катарина Вукашиновић, Снежана Милошевић и Владета Делетић.
Сав приход од купљених слика, биће намењен искључиво рестаурацији изузетно значајне црквене слике, на којој су приказани ктитори ове светиње, господин Капетан Тодић и његова супруга Лепосава.
Истог дана приказана је и Изложба фотографија и богослужбених књига 1923. до 1926. године, која носи назив „Сведочанство једног века“, а чију су поставку урадиле Снежана и Даница Милошевић и Анђела Станић. Ова изложба кроз фотографије, документа и богослужбене књиге оживљава причу о настанку и духовном значају Цркве Светог Георгија.
Велелепна Црква Светог Георгија у Селу Костолцу је задужбина Драгутина Тодића, бродарског капетана и бродовласника из Београда и његове супруге Лепосаве. Зидана је у „Моравском стилу“ од опека, по узору на средњевековне српске цркве. Грађена је од 09. јуна 1923. године до 06. маја 1925. године када је предата свештеној употреби. План за цркву је радио архитекта Петар B.Поповић, а сарадник при изради плана био је Др Милоје Васић, професор Београдског универзитета.
Иконе „Светог Игњатија“, „Светог Прокопија“ и „Великомученика Георгија“ сликао је један од најбољих сликара у Србији Урош Предић. Ђорђе Вајферт донирао је икону „Светог Игњатија“, доктор Фердинанд Грамберг икону “ Великомученика Георгија „, док је „Светог Прокопија“ поклонио „Рудокоп“ Угља у Костолцу.
Њ. В.Краљ Алекандар I Кађорђевић је поклонио цркви Свето Јеванђеље, као и један златан крст. Његово краљевско величанство лично је посетило цркву 15. јула 1928. године.
Највеће звоно на цркви је поклон, индустријалца Ђорђа Вајферта. Друго звоно је поклон цркви од Фердинанда Грамбера такође индустријалца из Београда, треће и најмање звоно је поклон цркви, од „Рудокопа“ Угља у Костолцу. Звона имају и своја имена „Вера“, „Нада“ и „Љубав“. Поред њих били су и други приложници храма.
Обележавањем стогодишњице од освећења овога храма, са поносом се сећамо историје нашег народа. Мотиви моралног, али и историјског и националног значаја, навели су ктиторе, Драгутина и Лепосаву да цркву подигну на месту на коме, поред тога што има богат културно-историјски слој, леже кости српских војника, погинулих бранећи отаџбину 1915. године. Наглашавање тог националног значаја истакнуто је и на самој цркви у њеној основи, а на спољним облицима присутан је српсковизантијски стил.
Црква је саграђена уз веру и поверење које су проткане међусобном љубављу, а опстаје захваљујући молитвама и литургијом.
