У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 11. априла 2024. године, одржано је књижевно вече на коме је представљено књижевно стваралаштво Зорана Стојићевића Рикарда, завичајног писца, који ове године обележава јубијел – 50 година од тренутка када је објавио своју прву песму.

Током веома занимљиве и несвакидашње књижевне вечери, Стојићевић је говорио о својим почецима у писању, о мотивима који су га инспирисали у писању, о својој улози у оснивању и раду књижевних клубова „Лирика жуљевитих руку“ и „Мајдан“, о значају тих клубова за наш град и писце у њему, о чланству у Клубу књижевника Србије, о својој поезији, коју је и рецитовао, на опште одушевљење бројних посетилаца, његових пријатеља и заљубљеника у поезију.

Поред аутора, о његовом књижевном стваралаштву говорили су и: Магдалена Реџовић, Славица Пејовић, Војкан Ивковић, Љубисав Грујић Груја и Новица Марјановић
Модератор вечери била је Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник.
О аутору:
Зоран Стојићевић Рикардо рођен је 1954. године у Сиракову. Од друге године свог живота живи у Костолцу, одрастајући у сиромашној радничкој породици. У Костолцу је завршио Основну и Средњу техничку школу. Свој радни век је провео у Термоелектрани у Костолцу, радећи као машински техничар, одакле је и отишао у заслужену пензију.

Прву песму објавио је 1974. године у листу „Реч народа“. Међу суграђанима је остао упамћен као аутор незваничне химне Костолца „Жеља костолачког рудара“, док је стицај околности уредио да његови стихови постану навијачка песма фудбалског клуба „Рудар“. У самом књижевном раду опробао се у писању поезије и прозе, али и афоризама. Своју књижевно стваралаштво је објављивао у бројним часописима и новинама.  Објавио је четири самосталне збирке песама: „Дунавски драгуљи“ 1987. године, „Човек у човеку“ 2001. године и „Изгубљена лепота“ 2008. године, „Највернији пријатељи“ 2010. године. Песме и приче су му објављиване и у преко педесет заједничких књига. Зоранов стил писања је реалистичан, разумљив и приступачан. Један је од оснивача првог књижевног клуба у Костолцу „Лирике жуљевитих руку“, а годинама касније и један од оснивача Клуба љубитеља књиге „Мајдан“. Годинама је водио програме Културно уметничког друштва „Костолац“, како у нашој земљи, тако и иностранству. Добитник је бројних награда и признања. Члан је Удружења књижевника Србије.