Највећи актуелни пројекат ЕПС-а, али и највећи енергетски пројекат у Србији је изградња новог термоблока Б3 у термоелектрани „Костолац Б“, снаге 350 MW, која ће бити прикључена на 400 kV напонску мрежу 2023. године

Инвестиције у нове изворе енергије су у фокусу „Електропривреде Србије“, рекао је Милан Ђорђевић, шеф службе за унапређење техничког система електрана ЈП ЕПС, на бизнис форуму одржаном у хотелу „Хилтон“ у Београду.

Ђорђевић је на форуму у организацији Амбaсаде Републике
Кореје у Београду, Корејске агенције за промоцију трговине и инвестиција (КОТРА) и Привредне коморе Србије корејским привредницима представио кратак резиме националне електроенергетске компаније.
Истакнуто је да је и поред тога што у производном миксу „Електропривреде Србије“ доминирају термоелектране,
у којима се произведе готово две трећине електричне енергије, ЕПС
посвећен заштити животне средине.
Највеће инвестиције у претходних неколико година управо су биле у
области заштите животне средине.

– Постројење за одсумпоравање димних гасова у термоелектрани
„Костолац Б“ је у погону. У току је изградња постројења за
одсумпоравање димних гасова у термоелектрани „Никола Тесла А“ које би требало бити пуштено у рад наредне године, као и у највећој српској термоелектрани ТЕНТ Б, са очекиваним роком завршетка 2024. године – рекао је Ђорђевић. – На блоковима три највеће термоелектране: „Костолац Б“, ТЕНТ А и ТЕНТ Б примењене су и
примарне мере за редукцију азотних оксида.

Ђорђевић је истакао да је највећи актуелни пројекат ЕПС-а, али и највећи енергетски пројекат у Србији, изградња
новог блока Б3 у термоелектрани „Костолац Б“, снаге 350 MW, који ће бити прикључен на 400 kV преносну мрежу 2023. године. Он је представио и пројекат реверзибилне хидроелектране
„Бистрица“, који је Влада Србије препознала као пројекат од јавног и општег интереса, који би требало да буде реализован током 2030-их.

– Планирани капацитет РХЕ „Бистрица“ је 628 MW, односно
четири пута по 157 MW. Електрана ће обезбедити дугорочну стабилност и истовремено олакшати билансирање и балансирање електроенергетског система Србија. РХЕ „Бистрица“ допринеће и флексибилности целог електроенергетског система Србије,
што ће знатно олакшати интеграцију нових варијабилних обновљивих извора енергије – објаснио је Ђорђевић.

ЕПС развија и неколико соларних пројеката. Соларна електрана „Петка“, пројектованог капацитета 9,95 MW, са очекиваном годишњом производњом од 13,5 GWh, градиће се на јаловишту
некадашњег површинског копа „Ћириковац“. За пројекат је издата грађевинска дозвола и тренутно су у току припремни радови на локацији.
Тендер за избор извођача требало би да буде објављен у четвртом кварталу 2022. године. У истом региону, на постојећем одлагалишту пепела, планирана је и изградња соларне електране „Средње костолачко острво“, снаге око 100 MW.

Потенцијалне локације за градњу соларних електрана су и локације
ТЕ „Колубара“ и ТЕ „Морава“, које су према opt-out механизму предвиђене за гашење. Планира се и градња соларне електране на крововима помоћних објеката ТЕ „Никола Тесла А“, снаге
948 kW, која ће допринети енергетској ефикасности електране.

Када су у питању пројекти ветроелектрана, ЕПС тренутно гради
ветроелектрану „Костолац“ од 73 MW.
Уговор о изградњи потписан је с компанијом „Сименс Гамеса“, а рок за завршетак је 2024. година. Ђорђевић је истакао и да се истражује могућност изградње још две ветроелектране у ширем региону површинског копа „Дрмно”. Према прелиминарним
анализама, постоји могућност изградње два ветропарка снаге до два
пута 500 MW, који би годишње могли произвести до 2.800 гигават-часова, а за које је поднет и захтев за израду студије прикључења на преносни систем.

Извор: ЕПС Енергија