Уговором је предвиђена продаја 30.000 тона ектрофилтерског пепела, чиме се постижу знатна еколошка и економска побољшања
Kостолачки огранак „Електропривреде Србије“ већ неколико година продаје електрофилтерски пепео, испуњавајући тиме еколошки принцип да се продукти сагоревања лигнита искористе у привреди, уместо да се само одлажу на депоније, истиче Горан Стефановић, водећи инжењер за отпрему пепела и шљаке у термоелектрани „Kостолац Б“.
− У току је реализација уговора између Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ и фирме „ЦРХ Србија“ из Поповца код Параћина. Предмет уговора је продаја 30.000 тона продукта сагоревања електрофилтерског пепела, а уговор се односи на период од годину дана од потписивања. Продајом пепела постижу се суштински помаци на пољу заштите животне средине − рекао је Стефановић. − У термоелектранама у Србији годишње се потроши од 35 до 40 милиона тона угља, при чему настане око шест милиона тона електрофилтерског пепела. Пепео се годинама одлагао на депонијама у непосредној близини термоелектрана, али и речних токова и насељених места, на површини од око 1.600 хектара.
Пепео се лако преноси ваздушним струјањем и на тај начин утиче на ваздух, тло, биљни свет и површинске воде. Употребом у грађевинарству и градњи путева знатно се смањује количина пепела на депонијама, што позитивно утиче на животну средину.
Да би започела продаја пепела у огранку „Термоелектране и копови Kостолац“, било је неопходно да се уведу савремене опреме и технологије. Сви ови кораци завршени су у претходном периоду, а једно од постигнутих побољшања јесте и повећање енергетске ефикасности у овом сегменту рада термоелектране „Kостолац Б“.
− Познато је да је с новим системом дошло и до промене густине хидросмеше која се транспортује, односно њеног карактера. Досадашња мешавина била је хетерогена, са мање од 40 одсто чврстог садржаја. Садашња мешавина је хомогеног карактера и има више од 40 одсто чврстог садржаја. Због тога је и сам систем енергетски ефикаснији, јер је потребно мање енергије за транспорт исте количине пепела и шљаке. Видљива уштеда електричне енергије остварује се и фреквентним регулисањем броја обртаја асинхроних мотора и тада је брзина обртања онолика колико то процес захтева – објаснио је Стефановић.
Потписивањем уговора о продаји пепела због коришћења у цементној индустрији биће остварени и позитивни економски ефекти, делом због саме продаје пепела, а делом због смањења такса за одложену количину пепела. Такође, биће повећани и еколошки бенефити, јер неће бити одлагања пепела на депонију нити његовог утицаја на животну средину. Продајом пепела повећаће се и енергетска ефикасност самог система за транспорт пепела и шљаке, јер ће се мања количина пепела транспортовати на депонију пепела Ћириковац. Тако се штеди електрична енергија.
− Проглашење пепела за грађевински материјал од великог је значаја за костолачки огранак, али и за ЕПС, ако се зна колика је такса за одложени пепео. Потписивањем уговора и продајом пепела остварени су изузетни економски резултати, смањен је утицај на животну средину уз повећање енергетске ефикасности. Свако улагање у заштиту животне средине у будућности се исплати. Те чињенице говоре и о економској ефикасности овог система. Свакако треба поменути и комерцијалну употребу пепела у цементној и грађевинској индустрији, као и у путној привреди. То се истовремено сматра и могућношћу уштеде у експлоатацији необновљивих ресурса − рекао је Стефановић.
Примена
Пепео у изградњи и реконструкцији путева примењује се у везаном и слободном стању. У везаном стању користи се у хидрауличним мешавинама за стабилизацију путева и у бетону за изградњу путева. У слободном стању летећи пепео се примењује у основним слојевима путева као испуна, у изградњи брана или побољшању квалитета земљишта. Значајна је употреба летећег пепела у производњи сувих, прашкастих хидрауличних везива за зидање и малтерисање, за стабилизацију путне подлоге и производњу ваљаног бетона.
Извор: „Енергија Kостолац“