Са панела о енергетској стабилности и транзицији: Изазови „зеленог договора“

У наредних 10 до 20 година у Србији ће бити спроведен процес декарбонизације енергетике, односно смањивање удела угља у производњи енергије, а у том неминовном и скупом процесу може јој помоћи Зелена агенда за западни Балкан, речено је на онлајн конференцији „Зелена економија – подизање вредности тржишта Србије“.

Ову конференцију организовала је „Адрија медија група“ у сарадњи са Привредном комором Србије у оквиру Re-set summit-а, који обухвата осам онлајн конференција. Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, најавила је да ће ускоро почети рад на изменама закона у том ресору и додала да је свака промена важна и добра, јер ће Србија захваљујући томе имати
много здравију животну средину, али и могућност да привуче средства из фондова ЕУ и нове инвестиције. Она је најавила измену Закона о енергетици, Закона о рационалној употреби енергије, Закона о рударству, као и да се ради на новом Закону о обновљивим изворима енергије.


− Важно је да се припремимо за зелени договор, да мање користимо угаљ и окрећемо се другим изворима енергије. Свака промена у Србији није једноставна ствар и захтева политички и економски консензус, велика улагања, али и промену законодавства – рекла је
Михајловићева.


Она је додала да је важно да се повећа и унапређује систем енергетске ефикасности и да у том циљу предстоји много посла за државу, али и за енергетске компаније. Министарка енергетике је истакла и да Србија иде ка томе да буде складиште енергије, да кроз њу пролазе нафтоводи, гасоводи, пренос струје, јер је држава која има тако нешто пре свега политички стабилна.
Она је навела да ће се ићи ка увођењу е-енергетике и е-рударства како би се потврде, лиценце и друге дозволе издавале у року од 30 до 35 дана.


Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину електричном енергијом у ЈП ЕПС, рекао је да „зелени договор“ полако долази у регион, који се суочава са новим захтевима.
Ти захтеви нису само техничкотехнолошки, који су најмање изазовни, већ и финансијски, који ће се одразити на купце, и то више на домаћинства, а у мањој мери на индустрију.


− Производни сектор ЕПС-а, односно електране, до 2030/2040.
чека декарбонизација, и то је захтеван финансијски процес, па ЕПС мора да повећа економску и техничку ефикасност – рекао је Влаисављевић.

Он је додао да ће „ЕПС Дистрибуција“, као оператор дистрибутивног система, добити велику улогу јер постаје центар око кога се тржиште окреће.
Влаисављевић је најавио да ће Србија за пет година имати око 1.500 мегавата у ветроенергији, што значи да ће се изградити електране снаге око 1.000 мегавата без субвенција.

− Електроенергетика Србије је уравнотежена на годишњем нивоу –
колико увози, толико се отприлике и извезе – навео је Влаисављевић.


Мирослав Лутовац, саветник председника Привредне коморе Србије, рекао је да би привреда могла да обезбеди 50 мегавата из
соларних панела. Као добар приступ у енергетској транзицији он је навео дистрибутивну производњу, која подразумева више мањих извора енергије, као што су соларне електране на крововима фирми и домаћинстава.


Драган Шаговновић, директор Економског института и модератор
панела
, истакао је да ни на који начин са енергетском транзицијом не смемо да угрозимо сигурност снабдевања.

− У односу на просек ЕУ, Србија је далеко мање зависна од увоза
енергената. Просек у ЕУ је око 54 одсто, а у Србији око 30 одсто. Битна је и цена електричне енергије у Србији, која је за домаћинства знатно нижа него у региону – рекао је он и потенцирао да се у односу према еколошким стандардима мора поштовати ниво развоја националне економије.


На конференцији су учествовали и Андреј Тучнин из НИС, Милан
Здравковић из ЈП „Србијагас“ и Игор Радош из фирме „Еликсир Енерџи“.

Више нових капацитета
Михајловићева је указала на то да је важно да се што више
капацитета ревитализује и да се граде нови.

– У последњих 10 година трошкови изградње соларних електрана и
ветропаркова су пали, што показује да је та енергија постала
конкурентна производњи електричне енергије из угља. Удео
овог сектора у БДП-у земље требало би да буде најмање седам до
10 одсто – рекла је Михајловићева.

Извор: ЕПС Енергија

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter
error: Садржај је заштићен !!