У Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић” Пожаревац, у четвртак 21. фебруара, гостовао је Марко Шелић, познатији као Марчело.
Поред приче о књигама и песмама нашег познатог музичара и писца, разговарало се његовом раду на стриповима и у позоришту, као и о превенцији вршњачког насиља, које је, на жалост, данас све више заступљено.
Марко Шелић Марчело се у својим песмама и делима и путем радионица по школама, бави проблемом насиља међу младима. Каже да га вршњачко, али и свако друго насиље итекако дотиче, и верује да јавне личности могу утицати на младе људе и промене, нарочито кроз директне сусрете и разговоре.
Препуна сала костолачке библиотеке најбољи је показатељ да им је избор гостију увек прави.
МАРЧЕЛО – БИОГРАФИЈА
Марко Шелић Марчело, рођен у Параћину, 22.01.1983. године, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, смер српски језик и књижевност. Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу доделио му је почасну диплому Магистер Хуманитас за педагошко деловање и посебан допринос развоју културе младих.
Објавио је четири студијска албума – De facto (2003), Puzzle shock!(2005), Трећу страну медаље (2008) и Децу и Сунце (заједно са својом групом Филтери, 2010), те роман Заједно сами (2008), збирку разноврсних текстова О људима, псима и мишима (2009), роман Малтерего – књига прва: Рубикова столица (2012), књигу есеја Напет шоу (2014), Малтерего: Хигијена несећања, први и други део (2017) и стотинак колумни за разне редакције.
Роман Заједно сами је до данас продат у више од 12 000 примерака, док је Малтерего за годину дана продат у преко 3000 примерака.
Посебну пажњу јавности скренуо је текстовима својих песама, којима је завредео признања попут награде ТВ Метрополис (најбоља песма) и Даворин за 2006. и 2009. годину (најбољи урбани/роцк албум), а спот за Позериште први је српски спот уврштен у World Chart Express европског МТВ-а.
Први албум био је најпродаваније издање године на листи ИПС-а, која се узимала за најрелевантнију у земљи када је реч о алтернативној музици.
Концертно је активан од почетка своје каријере, са просечно 40-ак концерата годишње (колико му остале обавезе дозвољавају) широм целог бивше Југославије региона и иностранству.
Неколико година објављивао је колумне у Политици, али и у Хуперу, где је водио и рубрику о стриповима. Овај ангажман овенчан је Наградом за најбољег младог стрип есејисту на Десетој смотри младих стрип аутора Балкана (2010), а од 2009. и послом једног од уредника у редакцији Веселог четвртка, највећег домаћег издавача стрипова.
Учествовао је у више акција РЕX-а, Центра за ненасиље и Центра за ратну трауму о теми толеранције међу народима бивше Југославије и деловања музике и књижевности на промену свести младих, а сарађивао је и са организацијом АСТРА у акцији борбе против трговине људима.
Удружење издавача и књижара Војводине доделило му је титулу амбасадора књиге и читања (2007), а роман Заједно сами добио је Попбоксову награду публике за најбољу књигу 2008. Исту награду је четири године касније освојио и роман Малтерего. Позориште ДАДОВ адаптирало га је у у представу 2010.
Исте године, часопис The Men проглашава аутора „човеком године“ у категорији New Idol, а 2013. ушао је на листу сто најутицајнијих Срба према магазину Недељник, као и у српску верзију енциклопедије „Who is Who“.
