Nova elektrana zamajac srpske privrede

 

Intervju: Dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta

 

 

Novi blok B3 je važan zbog proizvodnje u elektrani, koja će biti efikasna kao i evropske, a s druge strane, to je prvi novi energetski blok posle mnogo godina. Videćemo potpuno novu tehnologiju, veliki sistem koji može da radi u Srbiji.

 

Termoelektrana „Kostolac B“ prvi je ozbiljan industrijski sistem u Srbiji koji je dobio postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova. „Elektroprivreda Srbije“ pokazaće tim projektom da može da se bavi zaštitom životne sredine u regularnom, svakodnevnom poslu – da proizvodi električnu energiju i istovremeno prečišćava gasove tako da iz dimnjaka ispušta dim kvaliteta kao u bilo kojoj evropskoj zemlji, rekao je dr Aleksandar Jovović, profesor Univerziteta u Beogradu na Katedri za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine Mašinskog fakulteta, u intervjuu za „EPS Energiju“. – Bitno je što će taj projekat pokazati da to funkcioniše i ovde u Srbiji, gde je izgledalo da će teško ići prilagođavanje evropskim standardima.

 

EPS je posle gotovo tri decenije pokrenuo projekat gradnje novog bloka u Termoelektrani „Kostolac B“ snage 350 megavata. Zašto je važno to što će u tom bloku biti primenjeni i parametri zaštite životne sredine čije se usvajanje tek očekuje?

 

Novi blok B3 je važan zbog proizvodnje u elektrani, koja će biti efikasna kao i evropske, a s druge strane, to je prvi novi energetski blok posle mnogo godina. Videćemo potpuno novu tehnologiju, veliki sistem koji može da radi u Srbiji. Izgradnja nečeg tako velikog kao što je jedna elektrana, makar to bio i blok snage 350 megavata, zamajac je privrede. Od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka izgradnja elektrana u Srbiji bila je veliki podsticaj za građevinsku, mašinsku i elektro industriju. Danas se posao realizuje sa stranim partnerima, ali postoji prostor i za saradnju sa velikim brojem srpskih firmi, na projektovanju, tehničkoj kontroli, nadzoru, ugradnji sopstvene sitnije ili krupnije opreme.

 

Srbija oko 70 odsto električne energije dobija iz uglja, a i blok u Kostolcu će koristiti ugalj. Kakve su reakcije u javnosti?

 

Sigurno je da će na tu termoelektranu mnogi imati i zamerke i pitanja zašto se gradi elektrana na ugalj, da li je zaista najsavremenija, ali to je uobičajeno i dešava se i u drugim zemljama u kojima se grade termoelektrane na ugalj. Grade i drugi iako je izvesno da Evropska komisija prestaje finansiranje bilo čega što ima veze s ugljem jer ga je označila kao „prljavu tehnologiju“. Evropa definitivno želi da „izađe“ iz uglja i Srbija tu mora da nađe neki svoj puteljak, jer će nas pre ili kasnije pritisnuti da se izvučemo iz te „priče“.

 

Šta može da bude rešenje u takvoj situaciji?

 

Nove tehnologije, pre svega. Od nuklearne fisione tehnologije polako se odustaje posle poslednjih katastrofa, posebno one u Japanu, u Fukušimi. Sve se više priča vrti oko novih materijala, zato je danas razvoj tehnologija za nove materijale postao hit. Potrebni su materijali za nove elektrane, za efikasnije sisteme, za nova vozila. Ključno pitanje postalo je da li možete da napravite akumulator koji može da uskladišti električnu energiju i isporuči vam je kad je potrebna. Promenila se i klimatska slika. Zemlje koje su bile veliki potrošači električne energije zimi, sada su veliki potrošači i leti. To se dešava i u Srbiji, sada se probijaju rekordi u potrošnji i leti.

 

Klimatske promene, zaštita životne sredine, održivi razvoj, energetska efikasnost postali su neizbežni pojmovi u modernoj ekonomiji i industriji. Gde je pozicija srpske industrije u tom modernom svetu?

 

 

Srpska industrija je prestala da bude ozbiljna industrija poslednjih 20-30 godina. Energetska slika se time znatno promenila. Na primer, ukupna potrošnja struje danas je vrlo slična potrošnji pre 25 godina, ali sada domaćinstva troše više nego industrija. Verovatno je razlog za to bila i niska cena električne energije, ali je u svakom slučaju industrija slaba, relativno krhka. Srpska industrija, energetika i srpsko društvo generalno u narednih nekoliko godina, kako se nastavi put ka Evropskoj uniji, susrešće se sa dosta problema čije rešenje će dati dobar rezultat, ali su prilično teški za savladavanje.

 

 

Šta su zadaci za elektroenergetiku?

 

Elektroenergetika u tom sistemu približavanja EU nije u tako teškoj poziciji kada je u pitanju trgovina. S druge strane, rešenje pitanja zaštite životne sredine predstavlja veliki i ozbiljan zadatak. Potrebne su velike investicije, ali pre svega uređenost sistema. Kad je u pitanju zaštita životne sredine, mnogo toga je urađeno i u energetskom sektoru. Pomerili smo se od onoga da ni klimatske promene ni emisiju sumpora nismo ozbiljno razumeli.

 

Da li će ispunjavanje obaveza prema EU u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena biti udar za energetski sektor u Srbiji?

 

Očekujem samo ubrzanje, jer procesi prilagođavanja već teku i svi u energetskom sektoru su svesni šta ih čeka. Ugovor o Energetskoj zajednici potpisan je pre 12 godina, od 1. januara stupiće na snagu NERP (Nacionalni plan za smanjenje emisija) i meriće se šta je urađeno svake sledeće godine. Ako EU vidi da Srbija ispunjava obaveze prema Energetskoj zajednici, smatraće da smo ozbiljni partneri i za proces pregovaranja za članstvo u Uniji. Ono što se u Srbiji slabo razume jeste da ulaganje u životnu sredinu nije samo trošak već se posredno vraća. Na primer u EU su za direktivu o integrisanom zagađenju (IED) iz 1996, koja je zamenjena novom direktivom 2010, napravili procenu koliko je smanjeno zagađenje i tu je bio eksponencijalni pad svih emisija. Regioni u Nemačkoj vratili su se na nivo prirodnih emisija koje su bile pre 200 godina. To je ozbiljno ulaganje, ali su i ozbiljno popravili stanje. Danas kada putujete Nemačkom i Austrijom više nigde ne vidite crni dim, a prolazite kroz industrijske zone.

 

Može li TE „Kostolac B“ da bude pozitivan primer?

 

Od svakog objekta možete da napravite pozitivan i negativan primer. Blok B3 je jednostavno dobar primer, posle 20-30 godina gradite svoju novu modernu termoelektranu koja će proizvoditi električnu energiju sa visokoefikasnim postrojenjima. Imaće veoma dobre mere zaštite životne sredine, neke su čak i više od obaveznih. Dobro je što ćemo moći da vidimo novu tehnologiju, novu elektranu u sopstvenoj zemlji.

 

Kakva je veza između ekologije i energetske efikasnosti? Da li privreda u Srbiji rasipa energiju i prema vašem mišljenju, zašto je to tako?

 

Na Katedri za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine bavimo se energetskom efikasnošću veoma dugo. Neki moji profesori koji su sada u penziji započeli su to još davno. Mašinski fakultet se time ozbiljno bavi na nekoliko katedri, imamo i Centar za energetsku efikasnost koji školuje menadžere i u oblasti zgradarstva i u oblasti industrije, ali time se bave i drugi instituti. Energetska efikasnost je zaista prepoznata kao energetski izazov. Nova strategija energetike to prepoznaje direktno kao ozbiljan izvor energije sa ogromnim kapacitetom od 900.000 tona ekvivalentne nafte godišnje. Ukupno gledano, Srbija nije veliki potrošač energije, ali je potrošnja po glavi stanovnika velika. Klime nam duže rade, svetla su nam upaljena i kad ne treba, industrijski procesi su nam stari pa traže više energije. Zato je energetska efikasnost potencijalno vrlo dobar izvor energije u Srbiji i ulaganja mogu brzo da se vrate. Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta imao je projekat čistije proizvodnje u kom su učestvovali ljudi sa različitih fakulteta, obilazili su mnogo firmi, pa je, između ostalog, i u „Elektroprivredi Srbije“ urađen taj projekat čistije proizvodnje. Mi smo posećujući neke fabrike, na jednostavnim primerima – češćom kontrolom osvetljenja ili promenom sijalica – smanjivali potrošnju energije po 20-30 odsto, bez ikakvih ulaganja, što znači da ne treba ništa da uložite, samo da imate malo veću svest.

 

Kako ocenjujete saradnju Mašinskog fakulteta sa EPS-om?

 

Postoji praksa i to je veoma dobro. EPS je uvek izlazio u susret Mašinskom fakultetu kada je trebalo obezbediti praksu za studente. Imamo kolege koje su uradile master radove na projektima odsumporavanja, zaštite vode, pepela, šljake… Postoji prostor i za povećanje saradnje, pogotovo u oblasti istraživanja.

 

Energetska bezbednost

Srbija nije mala zemlja, gledano u evropskim okvirima, i da bi osigurala energetsku bezbednost, trebalo bi da koristi potencijale koje ima. Za to imamo dovoljne resurse u vodi, uglju, obnovljivim izvorima energije i trebalo bi da ih koristimo tako da se očuva životna sredina, istakao je Jovović.

 

Izvor: EPS Energija

 

 

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter
error: Садржај је заштићен !!